Projekat Jadar može da kreira više pd 20.000 radni mesta – analiza
Projekat „Jadar” bi mogao da kreira više od 20.000 radnih mesta, pokazuje studija „Ergo stratedži grupe”
Ukoliko naučne studije pokažu da rudnik litijuma može da se otvori bezbedno po životnu sredinu i zdravlje ljudi, što je po zakonskoj proceduri jedini mogući „scenario”, Srbija bi se našla pred jednom od većih ekonomskih prilika u svojoj modernoj istoriji. To nam poslednjih meseci poručuju predstavnici vlasti, a u prilog tome govori i studija procene ekonomskog uticaja projekta „Jadar”, koju je izradila kompanija specijalizovana za ovu vrstu analiza „Ergo stratedži grup”.
Potencijalno više od 20.000 radnih mesta
Investicija vredna više od 2,55 milijardi evra direktno bi, po ovoj proceni, kreirala 3.500 radnih mesta tokom faze izgradnje rudnika, postrojenja za preradu rude i prateće infrastrukture. U operativnoj fazi, u rudarsko-industrijskom kompleksu bi tokom najmanje četiri decenije stalno bilo angažovano 1.300 zaposlenih s platom znatno iznad prosečne. To bi uglavnom bili domaći kadrovi jer mnoge potrebne veštine već postoje među radnom snagom u Srbiji. Na taj način smanjila bi se stopa nezaposlenosti u lozničkom kraju, gde je inače viša nego u mnogim drugim delovima zemlje.
Kad se u računicu uključe i radna mesta u lancu e-mobilnosti koji može da se razvije na bazi litijuma, projekat „Jadar” potencijalno bi kreirao više od 20.000 novih, dobro plaćenih radnih mesta, pokazuje studija kompanije „Ergo stratedži grup”, koja je specijalizovana za ovu vrstu analiza u rudarskoj industriji.
Od potpisivanja memoranduma između Srbije i Evropske unije o saradnji u oblasti strateških sirovina sve više se govori o mogućnostima razvoja šireg lanca vrednosti zasnovanog na litijumu, koji bi u ekonomskom smislu predstavljao „kvantni skok”. Pored rudarenja litijuma, deo tog lanca čine i proizvodnja katoda, baterija i samih električnih vozila, razvoj infrastrukture za punjenje, proizvodnja stacionarnih baterijskih sistema za čuvanje energije, kao i reciklaža baterija. Ova tzv. litijumska ekonomija ima sve veći značaj kako se svet okreće prema električnim vozilima i obnovljivim izvorima energije i predstavlja veliku razvojnu šansu.
Vertikalna integracija čitavog lanca e-mobilnosti znatno bi umnožila uticaj projekta „Jadar” na ekonomiju, pokazuje pomenuta studija. Procenjuje se da bi rezerve litijuma u Srbiji mogle da privuku veliku pažnju investitora iz sektora e-mobilnosti, koji će do 2030. godine premašiti vrednost od hiljadu milijardi evra. Čak i privlačenje samo dva odsto tih globalnih ulaganja moglo bi da udvostruči sadašnji priliv direktnih stranih investicija, znatno ubrzavajući ekonomski razvoj i jačajući geopolitičke pozicije Srbije jer bi imala šansu da se pozicionira kao ključni partner u globalnoj borbi za smanjenje emisija ugljen-dioksida. Na godišnjem nivou litijum bi, kako se navodi, mogao da privuče 6,2 milijarde evra direktnih stranih ulaganja.
Nedoumice oko rudne rente
Studija procenjuje da bi država samo od poreza i rudne rente minimalno prihodovala 180 miliona evra godišnje, što je oko jedan odsto ukupnog trenutnog budžetskog prihoda Srbije, dok bi budžet Loznice bio dupliran sa skoro 25 miliona evra godišnje. Iako u diskusijama često čujemo ocene da je ta naknada kod nas „mizerna”, zapravo je viša ili jednaka rudnoj renti za metalične sirovine u većini zemalja. Za „Jadar” bi, zapravo, važila jedna od komparativno najviših rudnih renti na svetu za vertikalno integrisane litijumske projekte iz čvrste stene i bila bi gotovo duplo veća od sličnog integrisanog projekta koji bi se realizovao u Australiji.
Još jedna dezinformacija koja se često širi jeste da Srbija neće ubirati rudnu rentu od „Jadra” dok projekat ne postane profitabilan. Ova naknada je kod nas obračunski vezana za prihod kompanije, a ne za profit, što znači da se plaća i u godinama kada kompanija radi s gubitkom.
Izvor: Politika
