Plan rasta za Zapadni Balkan prilika za nove projekte u oblasti energetike
Novi Plan rasta za Zapadni Balkan pruža priliku za nove projekte u oblasti energetike kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan.
Ovo je izjavio ambasador EU u Srbiji, Emanuel Žiofre tokom sastanka sa ministarkom energetike i rudarstva Srbije, Dubravkom Đedović Handanović.
Kako bi i dalje koristila sredstva iz Plana rasta, Srbija mora da sprovodi reforme i ispunjava svoje obaveze iz reformskog plana, rekao je Žiofre.
Srbija je već kroz Instrument za pretpristupnu pomoć dobila više od 800 miliona evra za projekte u oblasti energetike. Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o održivim sirovinama, lancima vrednosti baterija i električnim vozilima svedoči o našoj zajedničkoj posvećenosti unapređenju zelene tranzicije. Kroz stratešku saradnju u ovim ključnim sektorima, otvaramo ogroman potencijal za održiv rast i inovacije, dok istovremeno unapređujemo integraciju Srbije u jedinstveno tržište EU i dalje jačamo njenu ekonomsku, socijalnu i ekološku konvergenciju sa EU. Dalja dekarbonizacija i obnovljivi izvori energije ključni su za našu zajedničku budućnost.
Emanuel Žiofre
Ministarka Handanović razgovarala je sa Žiofreom o reformskoj agendi i merama koje su definisane za sektor energetike i implementaciji Memoranduma o razumevanju između Srbije i Evropske unije o saradnji u lancu vrednosti retkih mineralnih sirovina i električnih vozila.
Đedović Handanović je istakla da na LNG terminalu u Aleksandropolisu imamo zakupljene dodatne kapaciteta gasa, koje ćemo po potrebi koristiti. “Gasna interkonekcija Srbija – Bugarska je u funkciji, snabdevamo se gasom iz Azerbejdžana.
Uz podršku EU stvorili smo alternativu u snabdevanju gasom, što je u slučaju poremećaja na tržištu jako važno za našu energetsku bezbednost, i što su ujedno i ciljevi koje ćemo ostvariti u okviru reformske agende.
Gradićemo gasnu interkonekciju i sa Rumunijom, koja će nam osigurati pristup novim izvorima gasa i doprineti regionalnoj gasifikaciji severoistočnih delova naše zemlje, a planiramo da je završimo do 2027.godine”, rekla je Đedović Handanović, navodi se u saopštenju resornog ministarstva.
Ministarka je navela da usvojenim izmenama i dopunama Zakona o energetici Srbija ulazi u proces spajanja svog tržišta sa tržištem električne energije EU i integriše se u evropski sistem bezbednosti.
Spajanjem sa tržištem električne energije u EU osiguravamo razmenu električne energije i sa susedima i zemljama članicama i stvaramo uslove da najjeftinija tržišna električna energija stigne do naših građana i privrede. Takođe uključujemo se i evropski sistem bezbednosti, što obezbeđuje bolje upravljanje krizama i veću spremnost u slučaju prekida u napajanju, kakav je letos pogodio gotovo čitav region osim naše zemlje. U prvoj polovini naredne godine ćemo zaokružiti regulatorni okvir i stvoriti preduslove za spajanje sa tržištem EU.
Dubravka Đedović Handanović
Tema razgovora bio je i mehanizam za regulisanje prekograničnih emisija ugljenika, kao jedna od mera za dekarbonizaciju energetskog sektora. “Taksa na emisije ugljenika kakva postoji u EU bi imala pogubne efekte na našu ekonomiju, uz ogromne troškove.
Mi smo uradili analizu primene ugljenične takse u proizvodnji električne energije, imamo predlog povoljnijeg i održivijeg rešenja i očekujem da se diskusija o tome nastavi u okviru Energetske zajednice. Očekujemo da će Evropska unija, u skladu sa principima solidarnosti prema siromašnijim članicama, obezbediti finansijsku i drugu podršku ugovornim stranama Energetske zajednice i pre ulaska u EU, u skladu sa zahtevima za bržu dekarbonizaciju i dostizanje klimatske neutralnosti”, rekla je ona.
Polovinom tekuće godine potpisan je Memorandum o razumevanju između Srbije i EU o saradnji u lancu vrednosti retkih mineralnih sirovina i električnih vozila, čiji je cilj razvoj međusobno korisnog strateškog partnerstva u ovoj oblasti.
Do kraja godine ćemo usvojiti precizne korake za implementaciju Memoranduma koji obuhvata različite pravce delovanja, saradnju na industrijskom nivou, saradnju u oblasti istraživanja i inovacija, implementaciju visokih ekoloških, socijalnih i upravljačkih standarda i praksi, mobilizaciju finansijskih i investicionih instrumenata prema standardima EU, razvoj ljudskih resursa neophodnih za ostvarivanje svih segmenata ovog partnerstva. Bez kritičnih mineralnih sirovina nećemo moći da ostvarimo klimatske ciljeve koje smo zacrtali kao planeta, kao i ni ciljeve energetske tranzicije.
Dubravka Đedović Handanović
