Mini solarna elektrana sa baterijom za skladištenje u Srbiji se isplati za 4 – 6 godina
Prema sadašnjim cenama, mini solarna elektrana sa baterijom za skladištenje energije, za neku kompaniju u Srbiji, isplati se u periodu između četiri i šest godina.
Baterijska skladišta električne energije postaju atraktivna kako u Srbiji, tako i u drugim delovima Evrope i sveta.
Najpre postoji potreba da se uskladi raspoloživost obnovljive energije sa cenom i potrošnjom u toku dana. Ne možemo da utičemo na to kada će varijabilni izvori da proizvodi manje, a kada više energije, ali tu neravnomernost možemo da „ispeglamo” baterijskim skladištima .
Druga komponenta koja današnje baterijske sisteme čini atraktivnim jeste njihova sve niža cena. Naime, cena baterijskih sistema je od 2015. do 2024. godine opala za oko 75% .
Iskustva sa terena: Solar + baterije u privredi isplaćuju se za 4 do 6 godina
U Srbiji je već realizovano nekoliko većih sistema sa solarnim panelima i baterijama na privrednim objektima i domaćinstvima, gde prevashodni razlog nije bio ušteđen na električnoj energiji, već obezbeđeno neprekidno napajanje kod fluktuacije napona i nestanka električne energije na distributivnom delu. Današnja ulaganja u baterijska skladišta imaju i ekonomsku računicu.
Naime, prema današnjim cenama mini solarnih elektrana sa baterijskim sistemima, istraživanje u solarnoj elektrani sa baterijama u Srbiji, kompanije isplate u periodu između 4 i 6 godina . Isplativost zavisi od broja ciklusa koje baterije rade u toku godine.
Međutim, još bolju isplativost koju analiziramo za jedan privredni subjekt, ima ulaganje sopstvenih sredstava od 20% u solarnu elektranu od 50kW sa baterijama, uz kredit na 5 godina i ratu od 600€, gde se uložena sopstvena sredstva vraćaju nakon dve godine, dok je prosečna mesečna ušteda na računu za električnu energiju kreditnu stopu od 60% od većeg iznosa .
Ovakvi prikazi ukazuju na veoma atraktivan povrat sopstvenih ulaganja i stabilno poslovanje subjekta u privredi koji koriste solarne elektrane sa baterijskim skladištem.
Ali baterijski sistemi nisu korisni samo u privredi, već mogu da budu odlično rešenje i za značajno manji solarni kapacitet – kao što su kućni krovovi.
Baterijski sistemi nude različite prednosti – stabilnost, uštedu, ali i balansiranje elektroenergetskog sistema
U Srbiji je najveće interesovanje za baterijske sisteme kod domaćinstava , gde već postoji značajan broj realizovanih sistema. Zatim slijede industrijski i komercijalni objekti, dok potražnja za baterijskim sistemima na prenosnoj mreži tek počinje da se iskazuje kroz upite i zahtjeve – u slučaju velikih solarnih elektrana, za sada nije počela realizacija ovih sistema.
Međutim, vrlo brzo će započeti i primena baterijskih skladišta na mreži , pošto Elektromreža Srbije (EMS), usvojenim Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije (član 68b) , može odložiti priključenje elektrane većih kapaciteta u slučaju da ne postoji odgovarajuće skladište električne energije.
Baterijski sistemi nude različite prednosti, u zavisnosti od toga gde se primenjuju, i njihove veličine.
Kućni baterijski sistemi obezbeđuju samo bolje iskorišćenje sopstvenih solarnih kapaciteta, kao i neprekidno napajanje za slučaj nestanka električne energije
dr Miodrag Vuković, ekspert za ugradnju solarnih sistema
Kada govorimo o komercijalnim i industrijskim objektima , baterije su dobre za smanjenje vršne potrošnje, povećanje stepena energetske samostalnosti u kombinaciji sa solarnom elektranom, kao i osiguranje neprekidnog snabdevanja za kritične potrošače, u slučaju nestanka električne energije.
Dodatne koristi koje komercijalni i industrijski sistemi mogu da imaju, to je pružanje pomoćnih usluga za stabilizaciju rada elektrodistributivne mreže, gde se baterija koristi kao usluga za balansiranje mreže, regulaciju frekvencije i napona, na čemu se može ostvariti dodatna zarada. To je nova mogućnost koju su dobili iz industrije aktivnih kupaca na tržištu električne energije.
Sa druge strane, kućni baterijski sistemi obezbeđuju samo bolje iskorišćenje sopstvenih solarnih kapaciteta, kao i neprekidno napajanje za slučaj nestanka električne energije.
Najzad, baterijska skladišta na mreži služe za veću fleksibilnost mreže za balansiranje rada sistema, praćenjem frekvencije rada mreže, ili praćenjem razlika u cijeni električne energije na mreži tokom dana. Prevashodni razlog izgradnje velikih mrežnih baterijskih skladišta je stabilizacija mreže preko dana, sa velikim udelom obnovljivih izvora.
Istraživanja pokazuju da kupci-proizvođači mogu pomoći radu energetskog sistema
Postoji deo stručne javnosti u Srbiji koji smatra da prozjumeri (kupci-proizvođači) ne doprinose poslovanju elektroenergetskog sistema.
Međutim, do sada je urađeno nekoliko relevantnih studija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, koje su pokazale koliki je optimalno dimenzionisan broj priključaka mini solarnih elektrana domaćinstava na jednom srednjenaponskom izvodu, kao i niže gubitke na elektrodistributivnom sistemu gde postoje prozjumeri.
U urbanim delovima zemlje, po broju mogućih priključaka domaćinstava, naši aktuelni kapaciteti su daleko ispod tehničkih ograničenja.
Po aktuelnim podacima Elektrodistribucije Srbije, trenutni ukupni kapaciteti domaćinstava prozjumera su oko 28 MW , sa ukupnom industrijom oko 100MW, što je još uvek veoma mali broj u odnosu na naše energetske potrebe, ali i na cilj da dostignemo 500MW prozjumera do 2030. godine, što je plan nacionalnog zvaničnog energetskog Integrisa Republike Srbije (KPINE).
Najnoviji podaci EPS govore da su fotonaponski sistemi kod domaćinstava predimenzionisani u 20% slučajeva, što je dovelo do toga da su ova domaćinstva nakon preseka 31.03. predala između 1000kWh i 5000kWh bez nadoknade. To je energija koju su oni praktično poklonili EPS-u., kaže dr Vuković.
Takođe, veliki broj prozjumera iz industrije, koji ne rade tokom dve nedelje u toku sedmice i subotom, više energije predaju upravo onda kada je potražnja za električnom energijom najveća – u popodnevnim satima.
S obzirom da je razvoj prozjumera u Srbiji tek u povoju, mogu se primetiti određene „greške u koracima”: najnoviji podaci EPS govore da su fotonaponski sistemi kod domaćinstava predimenzionisani u 20% slučajeva, što je dovelo do toga da su ova domaćinstva nakon preseka 31.03. predala između 1000kWh i 5000kWh bez nadoknade . To je energija koju su oni praktično poklonili EPS-u.
Umesto prevelikog broja solarnih panela na krovu, bolje je imati jednu bateriju , koja će skladištiti dnevne viškove i koristiti ih, primera radi, u večernjim časovima. To je dozvoljeno i predviđeno i novim Zakonom o energetici .
Baterije postaju važan element sistema baziranih na varijabilnim izvorima kao što su Sunce i vetar
Kraj aprila, ispad elektroenergetskog sistema na Iberijskom poluostrvu, kada je više od 60 miliona stanovnika bilo oko 10 sati bez električne energije, pokazao je kao jednu od naučenih lekcija neophodnost baterijskih sistema kao stabilnost za stabilizaciju frekvencije na prenosu i distribuciji električne energije u uslovima velikog učešća obnovljivih izvora.
Širom zapadne Evrope započinje novi talas u energetskoj tranziciji: zbog učešća varijabilnih izvora koji su postali značajni u energetskom miksu, gde udeo energije Sunca i vetra prelazi 70% tokom dana u zemljama kao što su Portugal, Španija, Nemačka, Holandija, Danska, Grčka, baterijska skladišta postaju neophodna komponenta za usklađivanje proizvodnje sa potrošnjom u svakom trenutku.
Time se ostvaruje stabilizacija rada ovakvih sistema prilikom nastanka kraćih poremećaja. Međutim, osim stabilizacije rada sistema, motiv je i zarada.
Očekuje se da će cijene baterije i dalje padati , iz razloga izuzetno velike potražnje i obima proizvodnje posljednjih godina, kako baterija za električna vozila, tako i za energetiku. Kod baterijskih skladišta postoji veća konkurencija između brojnih proizvođača, ali i konkurencije između tehnologije baterija.
Pri razvoju baterijskih sistema, pažnja se posvećuje bezbednosti pri korišćenju ovih sistema, efikasnosti pretvaranja energije, temperaturnom opsegu rada, broju ciklusa rada baterija, gustini energije, mogućnostima reciklaže, ali i – cenama.
O autoru
Dr Miodrag Vuković je osnivač kompanije Conseko doo Beograd , koja se solarnim elektranama sa baterijama bavi još od 2008. godine. Počeci su zapravo bili sa “off-grid” ili nezavisnim sistemima za vikendice, da bi se poslednjih godina najviše bavio projektovanjem i izvođenjem solarnih elektrana na mreži, kao i hibridnih sistema i baterijskih skladišta koje koriste privredni subjekti. Jedan je od predlagača i aktivnih protagonista koncepta prozjumera u Srbiji. Obavlja i akademsku ulogu, predajući na Fakultetu za projektni menadžment u Beogradu i objavljujući radove na naučnim konferencijama i časopisima.
Izvor: Klima101.rs / dr Miodrag Vuković
