Luka Petrović vs Branko Blanuša o stanju u elektroenergetskom sektoru Republike Srpske

O stanju u elektroenergetskom sektoru Republike Srpske, u emisiji Aktuelno RTRS govorili su v.d. generalnog direktor Elektroprivrede Republike Srpske, Luka Petrović i predsjednik Odbora za energetiku u SDS-u, Branko Blanuša.

Luka Petrović, v.d. generalnog direktora Elektroprivrede Republike Srpske (ERS) izjavio je da su problemi sa kojima se Elektroprivreda RS suočava rezultat činjenica da se po arbitražnoj odluci, 500 GWh iz TE Ugljevik isporučuje Sloveniji od 1. februara 2025. godine po nižim cijenama, loša hidrološka situacija, odnosno manja proizvodnja hidroelektrana, ali i termoelektrana, zbog lošeg kvaliteta uglja, ali i niska cijena električne energije.

Projektovani gubitak za 2025. godinu ERS je 26 miliona KM. Da je cijena struje u RS, kao u Federaciji BiH Elektroprivreda RS bi, kaže Petrović, 2025. godinu završila sa dobiti od 98 miliona KM, a da je cijena kao u Srbiji, ta dobit bi bila 178 miliona KM, rekao je Petrović.

Naveo je da će poslovanje Elektroprivrede u narednoj godini biti veoma teško.

– Ako nastavimo na istim osnovama, imaćemo veći minus. Јa to iskreno kažem. Nemate trećinu Ugljevika, imate lošiji ugalj u Gacku i Ugljeviku, a ako bude treća godina što se tiče hidrologije ovakva mi moramo kupiti 100 miliona električne energije za građane kojima tu energiju prodajemo jeftinije – istakao je Petrović.

Istakao je da je ERS mještoviti holding, organizacioni oblik koji u sebi sadrži pet distributivnih preduzeća, pet proizvodnih preduzeća i jedan istraživačko razvojni centar za elektroenergetiku u Istočnom Sarajevu i matično preduzeće u Trebinju 

– To je jedan sistem i svaki segment je zadužen za nešto – dodao je on.

Mi nemamo problem, kaže Petrović, sa distributivnim preduzećima osim što su njihovi troškovi podcijenjeni od regulatorne agencije.

– Što se tiče proizvodnje mi imamo dvije termoelektrane i tri hidroelektrane. Imamo međusobne ekonomske ugovore i kupujemo električnu energiju od njih. Tih pet preduzeća ne proizvode više elektičnu energiju kao nekada. 500 gigavajt časova iz TE Ugljevik nam odlazi za Sloveniju po nižoj cijeni nego što je mi plaćamo u matičnom preduzeću – rekao je Petrović.

Energoenergetski sektor je vitalni resurs Srpske a odavno je Elektroprivreda Republike Srpske, kao što je potvrdio i premijer Srpske, Savo Minić, posrnuli gigant, rekao je Branko Blanuša, predsjednik Odbora za energetiku u Srpskoj demokratskoj stranci.

 Planirana dobit preduzeća je bila 45 miliona KM a rezultat je minus od oko 30 miliona. Sve to govori da je neophodno otvoriti diskusiju o ovom sektoru i da to čuje građani koji su zainteresovani za tu situaciju – rekao je Blanuša.

Ovdje kaže imamo situaciju da je Luka Petrović devet godina v.d. direktora u ERS i u cijelom sektoru je takvo stanje.

– To nije dobro, dugo traje to stanje i nije u skladu sa zakonom. Mi treba da izađeno iz toga stanja – kaže Blanuša.

Branko Blanuša izjavio je da se u narednom periodu očekuje da će TE Gacko i TE Ugljevik poslovati sa gubitkom. Veliki problem je i u upravljanju termoelektranama i višak zaposlenih, rekao je Blanuša.

On je zamjerio davanje koncesije Comsar energy, dok je Petrović izjavio da bi raskidanje koncesionog ugovora moglo dovesti do međunarodnog spora ili da otkupi koncesiju.

Kada je u pitanju cijena električne energije, rekao je Blanuša, ona mora da bude niska, jer su plate i penzije niske. On je zamjerio manjak ulaganja u elektroenergetskom sektoru u oblasti termoelektrana – TE Gacko 2 i TE Ugljevik 3, koji nisu izgrađeni.

Problem je manjak dodatnih megavata, nedostatak strategije i planskog djelovanja. Trebali smo da izvozimo električnu energiju.

Govoreći o gubicima u sistemu, Blanuša kaže da RiTE Ugljevik imaju gubitak od 27 miliona KM, i stanje je takvo da će i u narednom periodu raditi sa gubitkom. Slično je kaže i sa RiTE Gackom. 

– RiTE Ugljevik i Gacko su najveći gubitaši i ne može se očekivati da sa arbitražama i sa minusima bude bolje – kaže Blanuša.

RiTE Gacko ima oko 2.000 zaposlenih, RiTE Stanari oko 800 zaposlenih. Kako očekivati da za termoelektrane iste snage bude isti broj zaposlenih, pita se Blanuša.

– Šta je sa onim radnicima koji dolaze na posao a ne zna se šta rade? Ali zato se zna da imaju jasne partijske zadatke , skupljanje glasova, učestvovanje na mitinzima i slično – kaže Blanuša. 

ERS je dozvolila da svojom neaktivnošću rudnici i termoelektrane dođu u takvo stanje.

– Šta je sa izgradnjom termo bloka i ostalim projektima koji su trebali biti izgrađeni – pita Blanuša.

Višak radnika treba zbrinuti a sistem rasteretiti, zaključio je.

Energologija/RTRS