Litijum: (ni)je najbolja šansa za razvoj Srbije

Iskopavanje ruda nije najbolja razvojna šansa Srbije, jer dobici koji bi time bili ostvareni, ne bi bili vredni uložene investicije. 

Ovo je rekao Dušan Vasiljević, međunarodni ekspert za strateško planiranje u oblasti životne sredine, u izjavi za Euronews.

Vasiljević je ocijenio da je važno da Srbija čuva svoje interese, ali ocenjuje da ubrzavanjem početka rudarenja u Srbiji Evropa traži način da zadovolji svoje ekonomske potrebe. 

“Pored toga što imaju ekonomski interes, poštuju i interese, opšti interes. Znači, interes građana, interes države, lokalne zajednice. Opšti interes bi mogao da bude ispred, partikularnog, ispred bilo koje industrije, ispred bilo kog interesa, bilo koje grupe, koja nema direktnog, da kažemo, nekakvu vezu sa tim nekim područjima. Znači, ako postoji neko drugo rešenje, ja zagovaram da se nađe neko drugo rešenje. Jer ovo, kad se tu krene, vi imate evrolitijum u Valjevu, vi imate na čitavom drugom nizu mesta kojekakva kopanja, pa ne znam li ćemo mi da postanemo zemlja resursa ili zemlja finalnih proizvoda”, rekao je Vasiljević. 

Podsjećamo, komesar Evropske komisije Maroš Šefčovič. nedavno je izjavio da su pregovori između EU i Srbije o trgovinskom partnerstvu o nabavci kritičnih sirovina iz Srbije, u završnoj fazi.

„Nadam se da ćemo u kratkom vremenskom periodu uspjeti da finalizujemo tekst Memoranduma o razumijevanju“, rekao je Šefčovič i dodao da su trenutni razgovori sa Vladom Srbije usmjereni na ekstrakciju, preradu i upotrebu litijuma.

Evropska unija želi litijum iz Srbije ?

Jovović: nema proizvodnje bez uticaja na životnu sredinu

Profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović rekao je za Euronews Srbija da nema proizvodnje, industrije i bilo kakvog industrijskog procesa koji nema neke uticaje na životnu sredinu, navodeći da je poljoprivreda zagađivač 80 odsto voda u svetu i da je ekstrakciona industrija zagađivač na nivou 50 odsto.

Upitan ko bi, u slučaju da se bude kopao litijum u Dolini Jadra, bio garancija da će se sprovoditi striogi regulatorni i ekološki okviri, Jovović je naveo da garancija jesu propisi u Srbiji koji postoje i pre nego što su uvedeni čak i u Evropskoj uniji. 

On je rekao da je 1992. godine stupio na snagu tadašnji pravilnik koji je uveo mehanizam procena uticaja na životnu sredinu, koji su u tom trenutku imale možda pet ili šest zemalja današnje Evropske unije. 

“Ne znači da je taj mehanizam uvek davao najbolji rezultat, ali do sada ni u Evropi, ni u svetu, ni ovde ne postoji bolji tool ili alat kojim možete da procenite stanje uticaja nekog industrijskog postrojenja ili nekog kompleksa na životnu sredinu”, rekao je profesor Jovović.

Jovović je naveo da SANU ni druge organizacije nikada nisu razmatrale studije o proceni uticaja na životnu sredinu pošto je proces prekinut u momentu kada je trebalo da se studije pojave u javnosti. 

“Ono o čemu se razgovara kao studiji, to je ta studija Biološkog fakulteta koja je urađena na izuzetan način i koja je pokazala da postoji određeni biodiverzitet i da na prostoru same fabrike biće, naravno, uklonjen taj biodiverzitet što je i logično ako gradite fabriku, ali da šta god da gradite na toj lokaciji, pa makar gradili školu, bolnicu ili vrtić, isto će se desiti”, rekao je Jovović. 

Vasiljević kaže da je Rio Tinto potrošio pola milijarde evra za 20 godina i oni naravno “guraju” da se taj projekat izvede, da bi vratili to što su uložili. 

“Sa njihove tačke gledišta, ja nemam nikakvu dilemu zašto oni to rade. Jako jednostavno. Ja imam dilemu zašto se to toliko forsira zbog nekog interesa, da li Evrope… Ako smo mi, kao zemlja, mogli da definišemo neke svoje, naše posebne i partikularne interese u drugim oblastima, da se ne spominje u spoljnoj politici recimo, pa zašto ne bismo mogli da imamo nekakav sopstveni interes u ekonomskom interesu ili ovakvim nekim stvarima? Valjda postoji nešto što bi bilo dobro za sve, a ne samo za tako neke posebne grupe”, naveo je Vasiljević.

Rio Tinto održao više od 100 sastanaka sa lokalnim zajednicama

U odgovoru za Euronews Srbija, Rio Tinto navodi i da su u proteklih nekoliko meseci održali više od 100 sastanaka sa više od 3.500 članova lokalne zajednice. 

Podsećaju da bi, ukoliko se realizuje projekat, Jadar bio najsavremeniji podzemni rudnik sa proizvodnjom litijuma dovoljnom za izradu baterija za milion vozila godišnje.  Dodaju i da bi sa ulaganjem od 2,55 milijardi evra, ovo bila i najveća greenfield investicija u istoriji Srbije, od koje bi opština Loznica duplirala svoj budžet sa 25 miliona evra po osnovu poreza i taksi. 

Verujemo u projekat Jadar: zastupnica kompanije Rio Tinto u Srbiji

Navode i da se procenjuje da bi država Srbije prihodovala više od 180 miliona evra godišnje od poreza i rudne rente.