Konferencija UN o klimi COP29: Zemljama u razvoju daće se 300 milijardi dolara godišnje
Učesnici ovogodišnje Međunarodne konferencije o klimi (COP29) u Bakuu postigli su dogovor da bogate zemlje daju najmanje 300 milijardi dolara godišnje do 2035, godine.
To je, međutim, tek dio iznosa koji su zemlje u razvoju tražile, a za koji su stručnjaci rekli da je neophodan.
Samit je trebalo da se završi u petak uveče, ali su pregovori nastavljeni do rano jutros zbog tenzija među pregovaračima koje su rasle.
Bogate zemlje su se složile da udruže najmanje 300 milijardi dolara godišnje do 2035. To nije ni blizu punog iznosa od 1,3 biliona dolara koji su tražile zemlje u razvoju, a za koji su stručnjaci rekli da je potreban. Međutim, delegacije koje su optimističnije u pogledu sporazuma rekle su da ovaj dogovor ide u pravom smjeru, uz nadu da će u budućnosti stići više novca.
Sporazum uključuje poziv svim stranama da rade zajedno koristeći “sve javne i privatne izvore” kako bi se približili cilju od 1,3 biliona dolara godišnje do 2035, što je doio plana da se smanji zagađenje.
Takođe, uključuje finansiranje za prelazak na čistu energiju i udaljavanje od fosilnih goriva. Državama su potrebna sredstva za izgradnju infrastrukture potrebne za primenu tehnologija kao što su energija vetra i solarna energija i to u velikim razmerama.
Reagujući na ishod, generalni sekretar UN-a António Gutereš je rekao da, iako je sporazum na COP29 apsolutno neophodan da bi se održala granica od 1,5 stepeni, da se “nadao amabiciocnijem ishodu” – kako u pogledu finansija, tako iu pogledu ublažavanja – kako bih ispunio veliki izazov sa kojim se suočavamo.”
Ali nastavio je, ovaj sporazum pruža osnovu na kojoj se može graditi i dodao: Mora se poštovati u potpunosti i na vrijeme. Obaveze moraju brzo postati gotovina. Sve zemlje se moraju udružiti kako bi osigurale postizanje vrhunskog cilja ovog novog cilja.”
Zajednice koje su teško pogođene ekstremnim vremenskim prilikama takođe trebaju novac da se prilagode i pripreme za događaje poput poplava, tajfuna i požara.
Predstavnik Sijera Leonea rekao je da su afričke nacije razočarane ishodom, što “signalizira nedostatak dobre volje razvijenih zemalja”. Zaista, dogovor od 300 milijardi dolara bio je „manje od četvrtine onoga što nauka pokazuje da je potrebno i jedva dovoljno da se spriječi klimatska katastrofa“.
Sredstva će ići u pravcu poboljšanja poljoprivrednih praksi kako bi bili otporniji na vremenske ekstreme, da bi se pomoglo ljudima da se presele iz najteže pogođenih oblasti i da se pomogne vlastima da poboljšaju planove za vanredne situacije i pomoć nakon katastrofa.
Pariskim sporazumom iz 2015. godine postavljen je sistem redovne borbe protiv klime da se zadrži globalno zagrijavanje ispod 1,5 stepeni Celzijusa. Svijet je već na 1,3 stepena Celzijusa, a emisije karbona stalno rastu.
Sporazum koji je skopljen u Bakuu zamenjuje prethodni sporazum od pre 15 godina koji je bogatim zemljama tražio 100 milijardi dolara godišnje da pomognu u finansiranju borbe protiv klimatskih promena.
