Kineska kompanija preti tužbom zbog TE Kostolac B3 koji bi Srbiju mogao da košta 795 miliona dolara
Umesto da kineska kompanija „China Machinery Engineering Corporation“ (CMEC) bude novčano odgovorna zbog višegodišnjeg kašnjenja na izgradnji TE Kostolac B3, ona preti kaznom Srbiji, i to u vrednosti od čak 795 miliona dolara, koju će zatražiti od međunarodne arbitraže.
Kinezi smatraju da prekoračenje roka od četiri godine, nije njihova, već krivica EPS-a.
Ako se odluče na taj korak, EPS i država bi odgovorili protivtužbom i svojim odštetnim zahtevom od više stotina miliona evra, koliko je izgubljeno uvozom struje zbog neblagovremenog završetka ovog pogona, saznaje NIN.
Do ovakvog epiloga moglo bi uskoro da dođe ako se ceo slučaj ne reši na najvišem državnom nivou između Beograda i Pekinga, jer je “klinč” u koji su ušle dve strane, takav da samo oni mogu da zaustave ovaj finansijski rat.
Prvi korak ka ovom sukobu napravili su Kinezi, koji su krivca za svoje veliko kašnjenje u izgradnji pogona našli u inflaciji uslovljenoj koronom i ratom u Ukrajini, ali i u EPS-u, koji je, po njima, promenio obim ugovorenih poslova. Po prvom osnovu, inflaciji, potražuju 390, a po drugom 405 miliona dolara. Ako Kinezi dobiju eventualnu arbitražu, to bi moglo da znači da bi nas, sa već već isplaćenih 715 miliona, ovaj projekat mogao koštati čak 1,5 milijardi dolara. U tom slučaju, Beograd bi mogao da plati veoma visoku cenu “čeličnog prijateljstva” sa Pekingom, zasnovanom na međudržavnom sporazumu Kine i Srbije iz 2009. godine.
Razlog za to pucanje krije se u činjenici što, iako je projekat zvanično završen i predat EPS-u na korišćenje sredinom decembra prošle godine, pregovori oko toga ko je kriv za maratonsku gradnju, još nisu. Oni se, po saznanjima NIN-a, vode daleko od očiju javnosti već godinu dana, ali bez uspeha, jer Kinezi ne žele da odustanu od revizije cene definisane ugovorom iz novembra davne 2013. godine.
Po tom dokumentu, predviđena je izgradnja bloka snage 350 megavata do kraja 2019. godine, dok je tokom 2014. trebalo da se pribave dozvole i saglasnosti i udari kamen-temeljac. Međutim, kamen-temeljac je postavljen tek u novembru 2017. godine, iako je te 2013. godine tadašnja ministarka energetike Zorana Mihajlović rekla da je “s partnerima iz Kine dogovoreno da se poštuju rokovi”.
Rokovi nisu poštovani, pomerani su prvo na 2020. pa 2022. i 2023, a epilog se video tek decembra 2024. godine, kada je pogon Kostolca predat na korišćenje EPS-u.
Sa njegovom predajom saga o srpskom Skadru na Bojani, nije, jer CMEC traži reviziju ugovorene cene. Tu reviziju je pokušala da izdejstvuje njihova ekspozitura u Srbiji, međutim, pošto nije uspela, u ceo slučaj se umešao predsednik ove kineske državne firme, Fang Janšui, koji je juna 2024. godine, došao u Beograd.
Prilikom te posete razgovarao je sa srpskim zvaničnicima, kojima je jasno stavio do znanja da neće odustati od zahteva o nadoknadi štete, i da će ako im ona ne bude isplaćena, pravdu zatražiti pred međunarodnom arbitražom. Osnov za takav postupak je našao u nizu događaja i okolnosti za koje kineska strana navodno nije kriva, a koji su doveli do uvećanja troškova izgradnje, pa sada traže nadoknadu.
Srbija je, po našim NIN-a, pokušala da pregovorima nađe kompromisno rešenje, ukazujući i na propuste Kineza u ovom poslu, ali samouvereni Janšui, pruženu ruku nije prihvatio. Odlučio se da njegove tvrdnje potvrdi i međunarodna arbitraža i zbog toga angažovao dva konsultanska tima, sa srpskim stručnjacima, kojima je dao nalog da nađu pravni osnov, po srpskim zakonima, za nadoknadu štete i procene kolika je ona.
Izvor NIN-a iz kompanije CMEC, koji je upoznat sa celim slučajem, navodi i da je Januši lično, prilikom junske posete Beogradu, vodio pregovore sa konsultanskim timovima.
