Globalni javni dug će uskoro premašiti 100 biliona $, situacija može da se pogorša – upozorava MMF
Globalni javni dug će do kraja 2024. premašiti 100 biliona dolara, odnosno 93 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda, do 2030. će se približiti 100 odsto svjetskog BDP, a situacija sa dugom može da se dodatno pogorša.
Ovo sa navodi u izvještaju koje je danas objavio je Međunarodni monetarni fond (MMF).
Fiskalni monitor Međunarodnog monetarnog fonda upozorava da bi budući nivoi duga mogli biti čak i veći od projektovanih, dok će za stabilizaciju duga biti potrebna mnogo veća fiskalna prilagođavanja nego što se trenutno očekuje.
Izgledi mnogih zemalja mogli bi biti gori od očekivanih zbog velikih pritisaka na potrošnju, previše optimističnih očekivanja u projekcijama duga i potencijalnog velikog neidentifikovanog duga, dodaje se u izjveštaju.
Fiskalni diskurs širom političkog spektra sve više naginje ka većoj potrošnji, a zemlje će morati da troše više novca da bi se izborile sa starenjem populacije, većim izdacima za zdravstvenu zaštitu, zelenu tranziciju, odbrambenu i energetsku bezbjednost.
Pored toga, dosadašnje iskustvo sugeriše da projekcije duga često potcjenjuju stvarne rezultate i posljedice zaduživanja.
U veoma nepovoljnom scenariju globalni javni dug bi mogao da za tri godine dostigne 115 procenata BDP, što je za skoro 20 odsto više od trenutnih projekcija.
Međunarodni monetarni fond takođe upozorava na veliki neidentifikovani javni dug koji potiče od potencijalnih obaveza i fiskalnih rizika sa kojima se vlade suočavaju, prije svega zbog gubitaka u državnim preduzećima.
Ako analiziramo događaje iz prošlosti, neidentifikovani javni dug je u prosjeku iznosio između jedan i 1,5 odsto BDP i često je naglo rastao u periodima velikog finansijskog opterećenja.
Visok javni dug izaziva zabrinutost, a sadašnji planovi prilagođavanja nisu dovoljni za stabilizaciju ili pouzdano smanjenje duga, navodi MMF.
U izvještaju se tvrdi da države zbog rizika od duga treba da pažljivo osmisle svoje fiskalne politike kojima će zaštiti kako ekonomski rast, tako i ugrožena domaćinstva dok istovremeno koriste prednosti ciklusa ublažavanja monetarne politike.
