Finska će biti prvi evropski proizvođač litijuma
Nijedna evropska država trenutno nije proizvođač litijuma, koji pokreće električna vozila, pametne telefone i bezbroj drugih elektronskih uređaja.
Ali, EU ima ambiciozan cilj da poveća svoju samodovoljnost u nabavci važnih metala. U slučaju litijuma, EU je pozvala na stopu samodovoljnosti od 10 posto.
Iako se taj cilj možda ne čini ogromnim, ostaje činjenica da još niko u Evropi ne proizvodi veoma traženi metal.
Očekuje se da će se to promijeniti 2026. godine, kada rudarska kompanija Keliber počne sa radom u finskoj regiji Centralna Ostrobothnia.
Kao prvi proizvođač litijuma u Evropi, kompanija očekuje da će proizvoditi 15.000 tona litijum hidroksida za baterije godišnje.
Prošle godine, Evropa je uvezla oko 50.000 tona litijum hidroksida, koji se koristi u baterijama električnih vozila (EV).
Ali prema Keliberovom izvršnom direktoru, Hannu Hautala , potražnja automobilske industrije za litijumom je ogromna.
“Prema istraživačkom institutu, potražnja [za litijum hidroksidom] će porasti na 550.000 tona 2034. godine. Niko ne zna kakav će biti ishod, ali vidimo da se elektrifikacija saobraćaja vozila nastavlja. Nema naznaka da se proizvođači automobila vraćaju motorima sa unutrašnjim sagorevanjem”, rekao je Hautala.
Jedna EV baterija sadrži nekoliko kilograma litijum hidroksida ili litijum karbonata.
Proces čišćenja
S obzirom na sve veću potražnju za litijumom, efikasna ekstrakcija metala nakon njegovog iskopavanja je ključna — što je ono što projekat u državnom VTT tehničkom istraživačkom centru Finske ima za cilj.
Projekat, poznat kao Lithos, radi na efikasnijim i održivijim načinima ekstrakcije litijuma, kao i na povećanju samodovoljnosti i promovisanju nove industrije u Europi.
Rudnici se nalaze na nalazištima u Syväjärvi, Rapasaari, Länttä i Outovesi.
Tokom faze miniranja eksploatacije kamenoloma, ruda se odvaja od okolnih stijena, navodi Hautala.
“To je faza u kojoj se otpad prvo dešava”, objasnio je.
Nakon što se ruda izvadi, ona će biti stavljena u automatski sortir koji dalje odvaja minerale.
Zatim će iskopani materijali biti dalje prerađeni u fabrici u Kaustinenu, a zatim će se uputiti u rafineriju litijum hidroksida u Kokoli. Održavanje opreme precizno i na odgovarajući način igra ključnu ulogu u izdvajanju što više litijuma.
Ostale evropske zemlje sa nalazištima litijuma su Srbija, Portugal i Francuska. Ali jedan faktor koji potencijalno može spriječiti takvo rudarenje je javno mnijenje.
Više litijuma znači više rudarstva
Prema VTT istraživaču Päivi Kinnunenu , među ljudima postoji malo nerazumijevanje u vezi sa rudarenjem litijuma.
“Postoji mala kontradikcija – želimo proizvode [litijumske baterije], ali možda ne razumijemo da to znači više rudnika”, rekao je Kinnunen.
Većina svjetskog litijuma se kopa u Australiji i Kanadi, dok se takođe vadi iz solana u Čileu.
Uticaj na životnu sredinu uključen u rudarstvo igra glavnu ulogu u mišljenjima ljudi o ovoj praksi.
Faza obogaćivanja proizvodnje litijuma uključuje upotrebu značajne količine vode. Nakon što se voda iskoristi, ona se zatim pročišćava i vraća u okolinu.
VTT-ov Lithos ima za cilj da uštedi 90 posto potrošnje vode i značajno smanji emisije karbon dioksida, u poređenju sa trenutnim proizvodnim praksama u Aziji.
“Što manje vode koristimo, manje moramo da pročistimo. Dakle, isplati se minimizirati upotrebu vode”, rekao je Keliberov Hautala.
VTT-ov projekat Lithos započeo je prije otprilike tri i po godine, sa 10 organizacija koje su učestvovale u naporima, od kojih su četiri finske.
Pored Kelibera, još jedan ključni igrač u Lithosu je kompanija Metso za opremu za preradu minerala. EU je obećala sedam miliona evra za projekat.
