EU treba da podrži ulaganja u ekološki prihvatljive energetske projekte u Srbiji
Evropska unija treba da podrži ulaganja u ekološki prihvatljive energetske projekte u Srbiji, jedna je od glavnih preporuka nove studija Savetodavne grupe za javne politike Balkan u Evropi (BiEPAG) koja je predstavljena danas u Beogradu.
Pitanja životne sredine generalno ne spadaju među glavne teme na Zapadnom Balkanu, a građani regiona kao glavnu brigu i problem ističu zagađenje vazduha, pokazala je ova studija.
U studiji “Energetska dilema Srbije: kretanje kroz geopolitičke tenzije, rusko vlasništvo i put ka obnovljivim izvorima energije” razmatra se uloga ruskog vlasništva u energetskom sistemu Srbije sa fokusom na naftnu kompaniju NIS, uticaj ruskih investicija u naftu i gas na energetsku bezbednost Srbije i složenu interakciju između ruskih, kineskih i zapadnih interesa, lokalne politike i ekoloških razmatranja.
Ocenjeno je da su kvar u Termoelektrani “Nikola Tesla”, pogoršan nedovoljnim ulaganjima i lošim upravljanjem, globalna energetska kriza i ruska invazija na Ukrajinu izazvali neviđene troškove snabdevanja energijom i ponovo otvorili pitanja o strateškoj orijentaciji i energetskoj tranziciji Srbije.
Obnovljivi izvori energije imaju široku podršku
Autor studije i saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu Vuja Ilić je rekao da je glavna stvar koju su zaključili u studiji da “je podrška za obnovljive izvore energije široko rasprostranjena i univerzalna, iako građani Zapadnog Balkana nisu dovoljno informisani”.
Navodi se da na prostoru Zapadnog Balkana pitanja životne sredine generalno ne spadaju među glavne teme.
Zagađenje vazduha – glavni problem građana po pitanju brige za životnu sredinu
Građani sa Zapadnog Balkana na pitanje šta je glavna briga za životnu sredinu u njihovoj zemlji, najviše ističu zagađenje vazduha kao problem.
Na pitanje u šta bi Srbija trebalo najviše da ulaže kao odgovor na energetsku krizu, dominantan odgovor je bio u domaće obnovljive izvore energije.
Autori studije ističu da je potrebna diversifikacija u snabdevanju gasom, što će olakšati prelazak na obnovljive izvore energije, i ukazuju na ključnu ulogu EU i stranih aktera u oblikovanju energetske budućnosti Srbije. Međutim, najveći problem zelene tranzicije u Srbiji je zavisnost od domaćeg uglja i lični interesi u proizvodnji električne energije na bazi uglja.
“EU treba da nastavi da podstiče dekarbonizaciju u Srbiji, pre svega smanjenjem upotrebe uglja, direktnom finansijskom podrškom, blagovremenim uspostavljanjem regionalne šeme za trgovinu emisijama i osnivanjem fonda za pravednu tranziciju”, navodi se u studiji.
EU da pomogne Srbiji u diversifikaciji snabdevanja gasom
Među glavnim preporukama autora je i da EU i njene članice podrže ulaganja u ekološki prihvatljive energetske projekte i javnu svest i angažovanje u energetskoj tranziciji kako bi pomogli u jačanju pozitivne političke percepcije EU.
EU, takođe, treba da nastavi da omogućava Srbiji da postigne sigurnost prirodnog gasa i diversifikaciju snabdevača povećanjem broja i kapaciteta interkonektora, proširenjem podzemnih kapaciteta za skladištenje gasa i kroz platformu za zajedničku kupovinu gasa.
Cilj je, kako navode, da se gas koristi kao prelazno gorivo tokom postepenog izbacivanja uglja iz upotebe i prelaska na obnovljive izvore energije.
U studiji se ocenjuje da je prelazak na obnovljive izvore energije u Srbiji povezan sa njenim spoljnim odnosima, verovatno u većoj meri nego u drugim zemljama Zapadnog Balkana.
