Energetska tranzicija biće sporija od očekivanog
Uprkos potrebi za rješavanjem klimatskih promjena, energetska tranzicija će se, u narednoj deceniji, odvijati puževom brzinom. Ovo se navodi u analizi organizacije Economist Intelligence.
Tako će do 2032. godine fosilna goriva (nafta, gas i ugalj) i dalje činiti 78% globalnog energetskog miksa, što je neznatno smanjenje u odnosu na 81% iz 2022. godine.
Sektor električne energije će činiti najveći dio ovog smanjenja, zbog povećanja obnovljivih izvora energije i oživljavanja nuklearne energije zbog rata u Ukrajini.
Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, energija koja se koristi za proizvodnju električne i toplotne energije čini 40% globalne emisije CO2 iz sagorevanja goriva, pri čemu termoelektrane na ugalj čine preko 70% ovog iznosa.
Globalna potrošnja energije će porasti za samo 1,3% u 2023. godini, zbog usporavanja ekonomije i visokih cijena energije. Smanjenje zaliha gasa i ekstremni vremenski događaji će primorati mnoge zemlje da pređu na fosilna goriva, odlažući tranziciju zelene energije.
Potrebna brža dekarbonizacija sektora transporta i industrije
Međutim, vlade se, takođe, moraju fokusirati na dekarbonizaciju industrijskog i transportnog sektora, kao i na promovisanje energetske efikasnosti.
Za sektor industrije i transporta, države i kompanije će morati da ubrzaju uvođenje električnih vozila (EV) i podstaknu usvajanje električnih toplotnih pumpi i alternativa za industrijsku upotrebu. Očekuje se da samo 5 od 65 zemalja, obuhvaćenih njihovim prognozama o električnim vozilima, okončati prodaju novih automobila na fosilna goriva do 2032. godine.
