Đuričin: Procena Dilojta bila je da je vrednost Naftne industrije Srbije 2,2 milijarde evra

Profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin izjavio je da je procenu prilikom prodaje Naftne industrije Srbije (NIS) 2008. godine radila revizorska kuća Dilojt, koju je angažovala Vlada Srbije i da je ona tada procenila da je vrednost po prinosnom metodu bila 2,2 milijarde evra za 100 odsto vlasništva NIS-a bez rudnog bogatstva.

“Međutim, NIS je prodat za 400 miliona plus, mislim da je precizna cifra 420 miliona i prodato je 50 procenata kompanije plus jedna akcija, dakle većinski paket, što je značajno manje od dela koji bi predstavljalo 50 procenata  procenjene vrednosti od 2,2 milijarde evra”, rekao je on za TV Prva.

Đuričin je naveo i da je procena najdelikatniji konsultantski posao, ali da prilikom prodaje NIS-a nije došlo do sastanka procenitelja prodavca i procenitelja kupca.

On je podsetio i da su ugovorom o prodaji NIS-a bile predviđene i značajne investicije, kao i da će biti izgrađen gasovod Južni tok, ali da do toga nije došlo.

„U početku, ruski partner je eksploatisao značajno naše rudno bogatstvo po simboličnoj rudnoj renti, koja je bila nekoliko puta manja nego u susednim zemljama i za gas, i za naftu. Mislim da su naše rezerve praktično istrošene do sada, a to je verovatno bio i jedan od razloga visokog profita koji je u jednoj godini iznosio čak milijardu evra”, rekao je Đuričin dodajući da se se do desilo 2018.

Prema njegovim rečima, to je jako značajan podatatak jer država Srbija ima 30 odsto vlasništva i kada imate neto dobitak od milijarde, dobijete 300 miliona evra u budžet.

On je dodao da ne treba zaboraviti i da je država poklonila stanovništvu besplatne akcije NIS-a od onog ostatka od 49 odsto.

„Zato smo mi naše učešće u međuvremenu smanjili zbog toga što su građani prodavali akcije na tržištu investitorima i znači, umesto da imamo 49 odsto, mi zbog toga sad imamo 30 odsto. Prema tome, prodali ste porodično srebro po ceni gvožđa. Imate nisku cenu, smanjili ste udeo u vlasništvu i na neki način ste suzili prostor za punjenje budžeta”, rekao je Đuričin.

Podsetio je i da je u trenutku prodaje NIS bio kompanija koja je generisala gubitke ili simbolične dobitke, jer se loše upravljalo tom kompanijom.

„To je bila tipična posledica takozvane partijske svojine, da vam partijski kadrovi dolaze, a postajalo je i pravilo da se finansiranjem opšte i zajedničke potrošnje, sporta … upravo bave javna preduzeća kao što je bio NIS, tako da je on bio osuđen na nisku profitabilnost. A onda su došli Rusi koji su bili vrlo efikasni u eksploataciji rudnog bogatstva, nafte i gasa i to je, između ostalog, uz tehnološko inoviranje, uticalo na ogroman rast njihovog prihoda”, rekao je profesor. 

On je precizirao i da je Dilojt tada za procenu vrednosti NIS-a angažovalo Ministarstvo privrede odlukom Vlade Srbije na korektan način, ali da se nešto desilo u međuvremenu na političkom nivou.

„Ja sam čak imao i kontakte sa nekim ljudima iz političkog vrha uz pitanje ako ćemo li mi da prezentiramo našu procenu i bilo mi je rečeno da je sada novi čovek, da ministar privrede više nije zadužen za te stvari, da će on posredovati između države i ruskog partnera”, rekao je on.

Đuričin je dodao i da u tom trenutku, 2008. nije bilo interesa zapadnih kompanija za kupovinu NIS- a i da on misli da je to bio “prećutni sporazum velikih igrača na globalnom tržištu nafte i gasa da se ustupi ruskom investitoru ova zona uticaja”.

„Imam utisak da druge kompanije u tom trenutku nisu bile zainteresovane i da je to bio razlog zašto nismo išli na tender”, rekao je Đuričin dodajući da je država tada odredila Borka Stefanovića da bude posrednik u pregovorima.

Profesor je ocenio i da je država zadržala 49 odsto NIS-a sada bi verovatno prelazak na većinsko vlasništvo bio lakši.

„Sada su sankcije uvedene i njihov jedini cilj je da se smanji mogućnost finansiranja rata u Ukrajini. Mi moramo da se ponašamo prema tom cilju američke vlade, odnosno njihovog ministarstva finansija i da nađemo rešenje koje će obezbediti da oni dobiju satisfakciju u onome što rade, ali  istovremeno da pazimo da ne ugrozimo interese našeg partnera i da ne ugrozimo naš ugled među investitorima.

Rešenje koje se predlaže sa američke strane nas dovodi u situaciju prvo da kvarimo odnos sa prijateljskom zemljom koja nam pomaže u geopolitičkom pozicioniranju vezano za pokrajinu Kosovo i neke druge stvari da šaljemo loš signal partneru koji nam isporučuje gas”, rekao je Đuričin.