Da li je moguć suživot rudnika litijuma, ljudi i prirode?
Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu i rukovodilac u izradi dve od tri studije o uticaju rudnika litijuma Aleksandar Jovović izjavio je da iz tih studija proizilazi da je moguć suživot jednog tako velikog industrijskog postrojenja i ljudi koji žive u njegovoj okolini.
“Iz ovih obimnih studija ne proizilazi samo jedan zaključak, ali ako treba da sumiramo sve do čega se došlo, to je konstatacija da je moguć suživot jednog tako velikog industrijskog postrojenja i ljudi koji žive u njegovoj okolini kao i njihove delatnosti, od poljoprivrede do turizma”, rekao je Jovović za Demostat.
Jovović je bio rukovodilac u izradi studije o uticaju na životnu sredinu postrojenja za preradu rude i studije o uticaju deponije rudarskog otpada.
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta koji je bio saradnik u izradi studije o uticaju rada rudnika litijuma i uticaju odlaganja jalovine Aleksandar Cvjetić rekao je da su rezultati o uticaju ovih projekata apsolutno u skladu sa standardima Evropske unije jer su neka rešenja još tokom izrade išla na reviziju stranim konsultantskim stranim kućama, koje su bile zadovoljne.
Kako je rekao, tokom istraživanja neka su rešenja i menjana, što je sasvim normalno kada je reč o jednom novom mineralu, jadaritu.
“Sa stanovišta podzemne eksploatacije, nema mnogo izmena – imate određene tehnike, ali kod prerade je bilo. Imate jedan proces i kada stavite u odnos profit i uticaj na životnu sredinu, pa se, na primer, ispostavi da je tu razlika velika, onda mora da se menja, prilagođava sve dok se ne ispune oštre ekološke norme”, rekao je Cvjetić.
On je dodo da su prve dve studije, za rudnik i za postrojenje, prilično zaokružene, dok je u momentu kada je stopiran projekat 2021. ostalo da se na terenu ispita još nekoliko stvari u vezi sa odlaganjem, pa će ta poslednja studija, ako se pokrene, verovatno pretrpeti još neke izmene.
“Za konačnu verziju, ako se dobiju svi papiri, biće potrebno još oko godinu dana”, procenio je Cvijetić.
Jovović je odgovarajući na sumnje u objektivnost studija i profesionalni integritet stručnjaka koji su radili na njima radili, istakao da su stručnjaci bili nezavisni kao što su i kod sličnih poslova koje su radili za druge investitore.
Profesori ukazuju i na činjenicu da Rio Tinto vuče sa sobom neke ,,koferčiće”, nešto što se ranije dešavalo i što je podstaklo ove političko-aktivističke procese. Ali, naglašavaju, sve velike kompanije sa dugom istorijom, imale su iza sebe neke udese i akcidente, međutim, u nekim uređenim društvima, ljudi su zbog toga vrlo ozbiljno odgovarali. S druge strane, ovakve kompanije su nosioci razvoja što se ne može očekivati od malih domaćih rudarskih firmi.
