Crna Gora se priprema za istraživanje nafte i gasa u Jadranskom moru
Crna Gora priprema javni poziv za 3D istraživanje nafte i gasa u Jadranskom moru, izjavio je ministar rudarstva, nafte i gasa Crne Gore, Admir Šahmanović.
Podatak da u jadranskom podmorju ima 1300 bušotina jasno ukazuje da treba da nastavimo istraživanja našeg dijela podmorja, rekao je Šahmanović u intervjuu za portal Bankar.me.
Glavni cilj poziva je povećanje nivoa znanja o ugljovodoničnom potencijalu u podmorju Crne Gore, sa posebnim naglaskom na identifikaciju gasnih prospekata.
Na pitanje da li, u slučaju pronalaska ovih resursa, postoji plan za razvoj infrastrukture potrebne za eksploataciju i transport nafte i gasa, odgovorio je da bi u ovom slučaju jedan od glavnih projekata bio Jadransko-jonski gasovod (IAP).
“Smatramo da je neophodno revidirati i razmotriti postojeće idejno rješenje i priključenje na južni gasni koridor, koji bi preko TAP-a (Transanadolijski gasovod) i IAP-a povezao istok i zapad Evrope, rekao je Šahmanović.
Ocijenio je da bi priključivanje na Jadransko-jonski gasovod omogućilo Crnoj Gori diversifikaciju izvora energije i valorizaciju potencijalnih gasnih izvora u crnogorskom podmorju.
Na taj način povećali bi stabilnost i sigurnost snabdijevanja energijom, posebno u slučaju poremećaja na tržištima ili političkih tenzija. Izgradnja gasovoda bi mogla stimulisati ekonomski razvoj kroz stvaranje novih radnih mjesta, kako tokom faze izgradnje, tako i kroz dugoročnu eksploataciju i održavanje gasovoda, smatra Šahmanović.
Planiramo da aktuelizujemo priču o formiranju regionalne kompanije čiji bi zadatak bio da pripremi projektnu dokumentaciju i obezbijedi izvore finansiranja. Gasovod TAP obezbjeđuje snabdijevanje centralne i istočne Evrope gasom iz kaspijskog regiona.
Admir Šahmanović
Podsjetio je da Evropska unija prepoznaje gas kao ekološki prihvatljivu opciju do 2050. godine.
“Iako je gas u smislu emisije ugljen-dioksida dvostruko bolja opcija od uglja (sa gotovo 50% manjom odsto emisijom CO2), paralelno sa razvojem ove industrije razvijaju se i brojne tehnologije koje dodatno smanjuju zagađenje životne sredine. Ove tehnologije uključuju hvatanje i skladištenje CO2, kao i kombinaciju prirodnog gasa sa vodonikom, koji se smatra energentom budućnosti”, rekao je Šahmanović.
