Bugarska u pregovorima s američkim hedž fondom o proširenju kapaciteta gasovoda Turski tok
Bojko Borisov, lider vladajuće bugarske stranke GERB, najavio je razgovore s američkim investitorima o proširenju gasovoda Turski tok – trenutno jedine rute za ruski gas za srednju Evropu, koju gotovo u potpunosti snabdijeva Gazprom.
Bugarski premijer Rossen Zhelyazkov takođe je potvrdio pregovore s američkim hedž fondom, ali je izjavio da vlada još nije spremna da otkrije daljnje detalje.
„Nema govora o prodaji (gasovoda), već o investicijama i proširenju njegovih kapaciteta“, rekao je Borisov.
Prošle sedmice, The Wall Street Journal je objavio da američki hedž fond Elliott Management, na čelu s milijarderom Paulom Singerom, saveznikom republikanaca, traži dogovor o sticanju udjela u bugarskom dijelu gasovoda Turski tok.
Iako infrastruktura naftovoda kroz Tursku i Bugarsku predstavlja Gazpromovu trenutnu pristupnu tačku evropskom tržištu, ona je pravno klasifikovana kao isključivo državno vlasništvo u Bugarskoj i ne može se prodati.
Bugarska godišnje zaradi više od 300 miliona dolara od tranzita ruskog gasa za Srbiju i Mađarsku.
U razgovoru za Euractiv, Ruslan Stefanov, izvršni direktor Centra za proučavanje demokratije (CSD), upozorio je da bi bez formalne zabrane EU na uvoz ruskog gasa, takav sporazum bio u suprotnosti s evropskim strateškim interesima.
„Američka investicija ove vrste imala bi smisla samo ako se uvedu sankcije na uvoz ruskog gasa u EU. U tom slučaju, proširenje gasne infrastrukture u Bugarskoj moglo bi olakšati povećani uvoz ukapljenog prirodnog gasa, uključujući američki LNG, u Centralnu Evropu“, rekao je Stefanov.
Ako se takve sankcije ne uvedu, upozorio je, investicija bi efektivno podržala proširenje tranzita ruskog gasa – direktno potkopavajući klimatske i sigurnosne ciljeve EU, kao i deklariranu namjeru Evropske komisije da postepeno ukine uvoz ruskog gasa do 2027. godine.
Turkstream ili Northstream 2 oživljavanje?
Prema Stefanovim riječima, razgovori između bugarskih vlasti i američkih investitora odvijaju se usred širih spekulacija u medijima o potencijalnim kontaktima na visokom nivou između Wašingtona i Kremlja, uključujući i sugestije o mogućem oživljavanju projekta Sjeverni tok.
„Ova spekulacija je najvjerovatnije pokušaj ruskih posrednika da predstave pregovore SAD-a i Rusije o Ukrajini kao gotovu stvar – što očigledno nije slučaj“, rekao je.
„Inicijativa Turski tok mogla bi biti dio iste naracije, koristeći bugarsku želju da se dodvori utjecajnim akterima u Washingtonu. Ipak, sporazum ostaje malo vjerovatan, jer bi mogao direktno ugroziti strateške interese i SAD-a i EU“, zaključio je Stefanov.
Prema podacima CSD-a, ruski državni budžet godišnje prima preko 10 milijardi dolara od prodaje nafte i plina u centralnoj i istočnoj Evropi – prihod koji se, kako se upozorava, koristi za finansiranje ničim izazvanog rata protiv Ukrajine.
Izvor: Euractiv
