Srbija: rezerve gasa na istorijskom maksimumu

Ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da u skladištima gasa u Srbiji i Mađarskoj ima 700 miliona metara kubnih gasa, pa su rezerve gasa Srbije na istorijskom maksimumu.

Ona je ocijenila da je Srbija dočekala aktuelnu grejnu sezonu dobro pripremljena, jer su obezbeđene dodatne rezerve gasa u skladištima u Srbiji i Mađarskoj.

Otvarajući Gasni forum Jugoistočne Evrope 2023, koji organizuje portal „Energija Balkana”, naglasila je da će završetkom gasne interkonekcije sa Bugarskom, Srbija dobiti mogućnost da se, osim iz Rusije, snabdeva gasom i iz Azerbejdžana i LNG terminala u Grčkoj.

Gasna interkonekcija Srbija -Bugarska u završnoj fazi

Prema njenim rečima, izgradnja gasne interkonekcije Srbija–Bugarska, kojom će naša zemlja moći da se poveže sa gasovodima TAP i TANAP je u završnoj fazi, pri čemu će radovi fizički biti završeni sredinom novembra, a uporedo će se raditi i na pribavljanju neophodnih dozvola.

Do kraja novembra očekujemo potpisivanje memoranduma o razumevanju između ministarstava energetike Srbije i Azerbejdžana, kao i komercijalnog ugovora između azerbejdžanskog snabdevača i JP „Srbijagas”, i očekujemo da snabdevanje počne do kraja godine, rekla je Đedović Handanović.

Ministarka je podsetila na to da je izgradnjom gasovoda Balkanski tok osnažena pozicija Srbije kao tranzitne zemlje, i to u jeku kovid krize, a obezbeđeno je i sigurno snabdevanje građana i privrede uoči rata u Ukrajini.

Očekivani rast potrošnje gasa sa 3 na 4 milijarde metara kubnih do 2030. godine

Ona je ukazala na to da se po projekcijama do 2030. godine očekuje rast ukupne potrošnje gasa sa približno tri milijarde kubnih metara u 2022. godini, na oko četiri milijarde kubnih metara gasa, zbog čega nam je potrebno povećanje kapaciteta za skladištenje prirodnog gasa u Srbiji, kao i izgradnja dodatnih interkonekcija ka susedima.

To se pre svega odnosi na gasovode ka Severnoj Makedoniji i Rumuniji, koji će obezbediti gasnu infrastrukturu neophodnu za uvoz i tranzit gasa od oko 4,5 milijarde kubnih metara, objasnila je Đedović Handanović.

Započeta je izrada tehničke dokumentacije za ovaj projekat, a investitor će biti preduzeće Transnafta. Pored toga, radimo i na povećanju skladišnih kapaciteta za naftu i naftne derivate kako bismo imali veću sigurnost snabdevanja, u skladu sa nivoom rezervi koji je predviđen evropskim propisima, navela je ministarka.

Izgradnja naftovoda Srbija–Mađarska jedan od prioritetnih projekata

Đedović Handanović je istakla da razvojni planovi za energetski sektor uključuju i značajniju ulogu gasa kao tranzicionog energenta u procesu dekarbonizacije.

U planiranju energetske tranzicije sarađujemo sa većim brojem partnera, a jedan od najznačajnijih je Evropska unija, sa kojom ćemo u budućnosti razgovarati o dodatnoj pomoći u tom procesu, i finansijskoj i svakoj drugoj, rekla je ona i dodala da će Srbija nastaviti da unapređuje regulatorni okvir i da još više teži integrisanosti i povezanosti sa regionom.

Ministarka je podsetila na to da je donošenjem izmena Zakona o energetici i formiranjem nezavisne Republičke komisije za energetske mreže, zadužene za kontrolu poslovanja operatora prenosnog sistema električne energije i operatora transportnog sistema prirodnog gasa, omogućena uspešna reforma gasnog sektora.

Time na sistemski način postavljamo temelje za bolje upravljanje našim preduzećima i sprovođenje reformi u energetskom sektoru, koje su dugo odlagane, a preko su potrebne, naglasila je Đedović Handanović.

Takođe, nastavićemo i da razvijamo naš transportni i distributivni sistem kako bismo omogućili veće korišćenje gasa kao energenta koji je ekološki prihvatljiviji od drugih fosilnih goriva, navela je ministarka.