Da li sve više prozjumera znači i više osiguranja solarnih panela i koliko to košta?
Zbog značaja korišćenja solarne energije i ušteda koje donosi, u Srbiji je sve više tzv. prozjumera odnosno kupaca-proizvođača energije iz ovog obnovljivog izvora. Prema podacima zvaničnog registra, njihova brojka je premašila 3.500.
U kompanijama koje se bave ugradnjom solarnih panela i projektovanjem sistema za konvertovanje svetlosne u električnu energiju potvrđuju da je u poslednje vreme primetno da interesovanje za ugradnju solarnih panela raste, piše Forbes Srbija.
Budući da smo suočeni sa klimatskim ekstremima poput superćelijskih oluja, grada, grmljavine, a imajući u vidu da svega 15% građana u Srbiji ima osigurane nekretnine ili useve, nameće se pitanje koliko su solarni paneli otporni na takve ekstreme i da li se odlučuju na to da osiguraju i ovu investiciju. Osiguravajuće kuće imaju ovu polisu u ponudi.
U Udruženju osiguravača Srbije za Forbes Srbija kažu da ne raspolažu podacima o tome koliko je malih solarnih elektrana osigurano jer društva za osiguranje, koja prodaju pojedinačne polise, pa i za osiguranje solarnih panela nemaju zakonsku obavezu da ih obaveštavaju o broju prodatih polisa, ali da u procentu u kojem raste korišćenje solarne energije na našim prostorima, raste i prodaja ovih polisa.
„Ono što bi građani morali da znaju, jeste da za osiguranje panela ne treba izdvojiti više 1% vrednosti celokupne investicije, kao i da cena zavisi od veličine panela i vrste osgiuranih slučajeva. Savet je da se paneli osiguraju od požara, zemljotresa, udara groma i dejstva drugih elementarnih nepogoda, kao i od krađe“, kaže Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja.
Petinu polisa zaključili građani
U Sava osiguranju kažu da polisa osigurava ne samo panele već elektranu u celosti. Polisa pruža zaštitu od ključnih rizika kojima su fotonaponske (solarne) elektrane izložene kao što su požar, udar groma, oluja, grad, udar motornog vozila, kao i vandalizam. Posebno se mogu ugovoriti i dodatna pokrića kao što su pokriće štete nastale usled težine snega, poplava i bujica, zemljotresa, provalne krađe i razbojništva.
„Sa povećanjem broja solarnih panela u Srbiji, primećuje se rast interesovanja za ovu vrstu osiguranja“, kažu u Sava osiguranju za Forbes Srbija.
Iako su domaćinstva 2,5 puta brojnija među prozjumerima, najčešće ovu polisu osiguranja zaključuju pravna lica, koja imaju najveću instalisanu snagu, dok fizička participiraju sa 20% u ukupnom broju zaključenih polisa.
U letnjim mesecima primećuje se blagi rast u broju zaključenih polisa, što je za očekivati jer se u ovom periodu instalira najveći broj solarnih panela, dodaju.
Navode i da očekuju da će osiguranje fotonaponskih (solarnih) panela i elektrana, kao jedan od proizvoda imovinskog osiguranja, svoj pun potencijal dostići u budućnosti. Što se tiče cene osiguranja (premije), ona se razlikuje od slučaja do slučaja.
Objašnjavaju da zavisi od broja solarnih panela koji se osiguravaju, njihove ukupne površine, zatim potrebno je da se uradi procena rizika. Osim toga, važno je i da li se ugovaraju dodatna pokrića. Na osnovu svih bitnih informacija određuje se cena osiguranja.
Primera radi, u toku ove godine, premije po godišnjim polisama osiguravača su se kretale od nešto više od 2.000 dinara za domaćinstva, a i više od 170.000 dinara za firme.
U Unika osiguranju kažu da raste broj onih koji osiguravaju imovinu jer se u poslednje vreme sve češće dešava da superćelijske oluje nanesu ozbiljnu materijalnu štetu stanovništvu i privredi.
U ovoj kući, predmet osiguranja mogu biti solarni paneli i solarni kolektori sa pratećom opremom.
Stakla na solarnim panelima se osiguravaju od loma usled vremenskih nepogoda (grad, oluja) ili usled bilo kog drugog razloga oštećenja. Što se tiče samog uređaja, solarni panel sa pratećom opremom se osigurava od osnovnih rizika: požar, lom mašina (kvar), udar groma, pad vazdušne letelice.
“Vlasnici solarnih panela pokazuju veliko interesovanje za njihovim osiguranjem. Dakle, ukoliko klijent na svom objektu ima ugrađen solarni panel, a već poseduje polisu osiguranja domaćinstva, gotovo je izvesno da će osigurati i solarni panel”, navode.
Otpornost panela
Jedan od onih koji se odlučio za osiguranje je Miloš Đukanović, koji je prozjumer od 2022. godine i na porodičnoj kući u Zemunu ima solarnu elektranu snage 11,7 kilovata. Kaže da je, imajući u vidu da je već osigurao kuću, uz taj paket dodao polisu za solarnu elektranu.
Dodaje da za te namene izdvaja godišnje 4.600 dinara, a da mu je to bilo važno zbog sigurnosti i zaštite od grada, vetra i ostalih nepogoda.
Navodi da su solarni paneli prilično otporni i dodaje da veći led ne može da im našteti niti razbije panel i da se mali broj onih koji ugrađuju panele odlučuje na to da ih osigura.
Nenad Maričić, takođe prozjumer kaže da nije osigurao svoj solarni panel na kući u Rumi jer se kako kaže, uzda u njegovu otpornost.
„U Sremu tokom nepogoda i superćelijskih oluja nedavno su popadali krovovi, a paneli su ostali neoštećeni“, kaže sagovornik ilustrujući tim primerom njihovu izdržljivost.
Miloš Đorić, s druge strane, kaže da nije osigurao svoju solarnu elektranu jer mu nije bilo isplativo.
„Raspitivao sam se ranije kod nekih osiguravajućih kuća i moja računica je tada bila da bi mi 40 odsto uštede od panela otišlo za to“, priča svoja iskustva Đošić.
Kada je reč o izdržljivosti solarnih panela, u kompaniji koja se bavi ugradnjom i projektovanjem sistema za konvertovanje svetlosne u električnu energiju Energia solar objašnjavaju da paneli rade pri temperaturi od -40 do 85 stepeni i da su testirani na grad prilikom proizvodnje.
„Iz našeg iskustva sa terena ostajali su neoštećeni prilikom većeg grada. Naravno da uslovi testiranja i u stvarnosti često mogu da se razlikuju. Što se olujnih vetrova tiče to zavisi od statičkih proračuna i bitno je prilikom izrade projekta da se proračun koju snagu vetrova paneli mogu da izdrže“, kažu.
Navode i da veći projekti koji prodaju energiju ili su finansirani od strane banaka moraju da osiguraju panele i elektranu kao i proizvodnju.
„Verujemo da većina manjih elektrana na domaćinstvima i firmama ne osiguravaju panele. To nisu standardni proizvodi osiguravajućih kuća i moraju da se traže posebno. Iz iskustva znamo da se osigurava do 75% vrednosti elektrane po ugovoru o izgradnji“, kažu za Forbes Srbija.
Račune za električnu energiju smanjili i do 70%
Kada je reč o uštedama koje se mogu postići postavljanjem solarnih panela, na sajtu www.prozjumer.rs navodi se da najveću korist imaju domaćinstva koja troše velike količine energije i ulaze u „crvenu zonu“ potrošnje, kao i oni koji se nalaze u višoj „plavoj zoni“. Što je potrošnja niža, to je i period povraćaja investicije duži.
Sva trojica sagovornika – Miloš Đukanović, Nenad Maričić i Miloš Đorić – postali su prozjumeri 2022. godine.
Đukanović kaže da je ušteda na računu za električnu energiju na godišnjem nivou bila blizu 70 odsto, odnosno 1.650 evra.
Njegova investicija u solarnu elektranu isplatiće se u potpunosti za 6,5 do sedam godina.
Sličan period povraćaja investicije očekuje i Maričić za svoju solarnu elektranu u Rumi snage 7,36 kilovata.
„Prvi računi su pokazali da će se investicija isplatiti za oko 20 godina što je bilo poražavajuće, ali kako je vreme prolazilo struja je poskupljivala, promenjeni su zakoni i došli smo do toga da se danas isplati za šest-sedam godina, što je drastična promna za samo dve godine“, kaže Maričić.
I on je na računu uštedeo blizu 70 odsto, odnosno skoro 900 evra za godinu dana.
Đorić je zahvaljujući solarnoj elektrani na svojoj kući u Grockoj, snage 10 kilovata, smanjio račune za struju za 65 do 70 odsto, što na godišnjem nivou iznosi između 1.200 i 1.500 evra.
Sa iskustvom od gotovo dve godine proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe, sagovornici Forbes Srbija kažu da se odluka da postanu prozujmeri pokazala kao dobra.
„Kada sam krenuo u ovaj posao bilo je dosta dečijih bolesti, ali sada mogu da kažem da se isplatilo“, kaže Đukanović koji je ovaj poduhvat finansirao iz sopstvenih sredstava.
Nenad Maričić je pored solarne elektrane koju je finansirao svojim sredstvima subvencije iskoristio za toplotnu pumpu.
Solarna elektrana i električni automobil – sigurna ušteda
Takođe kako poseduju i električni automobil, gorivo više nema potrebe da toče.
Sve to je dovelo do ušteda od oko 5.000 evra godišnje, od čega konkretno 1.200 evra za struju, za gorivo su uštede 2.500 evra, a nabavku peleta 1.300 evra.
Dodatna ušteda se očekuje i posle nedavnog donošenja Uredbe Vlade o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača iz obnovljivih izvora energije, kojom je smanjena cena povlačenja predatih viškova električne energije.
Kupci-proizvođači su u prethodnom periodu plaćali naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača na ukupno preuzetu električnu energiju, dok je sada ta osnovica promenjena na utrošenu električnu energiju, odnosno razliku između predate i preuzete električne energije.
Međutim, pošto se svuda u Evropi sada menja sistem neto merenja u načinu obračuna za domaćinstva što se može očekivati i u Srbiji, Maričić je istakao da je sada najbolji trenutak da se dobije status prozjumera.
U kompaniji Energia solar navode za Forbes da je isplativost fotonaponskog sistema za domaćinstva zavisi od instalisane snage elektrane i potrošnje električne energije u domaćinstvu.
U nekom prosečnom domaćinstvu isplativost je duža i ona je obično između sedam i devet godina, ali dosta zavisi od navika potrošača.
Uštede su takve da se sistemi dimenzionišu da na godišnjem nivou proizvedu dovoljnu količinu energije da se pokrije potrošnja u višoj tarifi, dodaje. Kroz neto merenje distribucija preuzima višak kada postoji i vraća taj višak u satima kada nema proizvodnje tako da je ciljana ušteda za svako domaćinstvo eliminacija potrošnje i troškova u višoj tarifi.
Ovo se odnosi na trošak aktivne energije kao i sve dodatne troškove (mrežarinu) u višoj tarifi tako da je moguće uz dobro dimenzionisan sistem uštedeti čak do 90% trenutog računa za domaćinstva, ističu.
Raste interesovanje za ugradnju panela tokom leta
Navode i da interesovanje građana za postavljanje solarnih panela raste, pogotovu u letnjim mesecima. Primećuju i da je ove godine veće intresovanje za postavljanje panela nego prethodnih.
Uvođenje subvencija po opštinama je izazvalo dodatno intresovanje kod nekih građana koji još uvek o tome nisu razmišljali, a kroz subvenciju imaju mogućnost da trošak po njih bude i do 50% manji. Intresovanje je najveće kod kupaca koji imaju veliku potrošnju električne energije pošto je njima ušteda i najveća.
Od kada je uveden novi zakon i prepoznati su kupci proizvođači krajem 2021. domaćinstva su postavila objekte instalisane snage malo veće od 20 MW, a ostali (firme, organizacije, fizička lica…) oko 47 MW.
„To nije malo i ima trend rasta, ali za razliku od ostalih tržišta u Evropi gde se instaliraju solarne elektrane i gde domaćinstva nose većinu insalisanog kapaciteta, u Srbiji to nije slučaj. Mađarska na primer ima više od 2.000 MW instalisanog kapaciteta na domaćinstvima, 100 puta više nego Srbija“, navode u Energija solaru.
Panel na krovu kuće moguć za jedan dan
Kada je reč o proceduri, postavljanje panela na domaćinstvima koja instaliraju od pet do sedam kilovata traje jedan dan ako nema većih izazova na krovu tokom instalacije, dok za elektrane snaga od sedam do 13 kilovata instalacija traje dva dana za nove krovove sa jednostavnim trasama za kablove i tri dana za izazovnije stare krovove sa komplikovanim provlačenjem kablova.
Neki od uslova za postavljanje panela su da je krov u dobrom stanju, bez trulih greda, dasaka i crepa, da domaćinstvo ima priključak na mrežu (brojilo) i da regularno plaćaju račune (ako postoje dugovi elektrana neće biti puštena u rad), da je kuća dobro uzemljena i da zadovoljava standarde uzemljenja.
Takođe je važno da domaćinstvo ima zaštitni uređaj od diferencijalne struje. Najpovoljnije je da se paneli postave bliže slemenu krova kako bi se izbeglo zasenčenje obližnjeg drveća i objekata koji smanjuju proizvodnost panela.
Takođe je važno da se postave što blize lokaciji invertora kako bi se smanjili gubici u prenosu energije.
Posebno pogoduje južna strana
Bitno je da paneli „gledaju“ ka jugu, pošto je tako proizvodnost sistema najveća jer elektrana koja gleda ka jugu ima 10-15% veću proizvodnju od elektrane koja je okrenuta ka severu.
Osim toga paneli mogu da se stavljaju manje više svuda dok kod dobar deo dana dobijaju sunce.
Kada je reč o ceni postavljanja solarnog panela/elektrane ona je u proseku oko 1.000 evra po kilovatu, pa je za elektranu od pet kilovata za domaćinstva potrebno oko 5.600 evra sa svim troškovima, dok je cena za 10 kilovata oko 7.500 evra.
Postoje neke razlike u zavisnosti od lokacije i zahteva klijenata, kažu u Energia solaru.
Inače, prema podacima sajta Prozjumer, u Srbiji ima oko 30% više sunčevog zračenja u odnosu na region centralne Evrope, a ima daleko manje instaliranih solarnih elektrana nego Nemačka, Slovačka, Češka, Mađarska. Najveći potrošači imaju najveću korist, pa tako ako neko domaćinstvo ima potrošnju veću od 7.000-8.000 kWh godišnje, dobar je „kandidat“ za izgradnju solarne elektrane.
