Toplotne pumpe – efikasno rješenje, ali samo sa dobrom izolacijom
Od 250 miliona kuća u Evropi, manje od 10% izgrađeno je u poslednjih dest godina, i nisu napravljene u skladu sa najnovijim standardima izolacije.
Od 85 – 90% zgrada, koji će postojati i 2050. godine, najmanje 3/4 je energetski neefikasno i bez značajnog renoviranja, nisu pogodne za instaliranje toplotnih pumpi. Ovo je, za portal Euractiv, izjavio David Ducarme, glavni operativni direktor grupe Knauf Insulation.
Zbog toga je jasno da samo prelazak na toplotne pumpe – nije dovoljan. Pravilno izolovana kuća omogućiće toplotnim pumpama da isporuče svoj takozvani “magični trik”: od jednog 1 kWh električne energije, dobićete četiri jedinice toplote. To je, u suštini, efikasnost od 400% u, odnosu na 90%, koliko dobijate od kotlova na gas.
Ipak, ova efikasnost neće biti postignuta, ako stambene jedinice nisu spremne za toplotnu pumpu, tačnije nisu pravilno izolovane.
Od 66 ispitanih jedinica, samo šest toplotnih pumpi je isporučilo obećani odnos 1 naprema 4 – što automatski utiče na troškove energije domaćinstva. Integrisana procjena sistema grijanja i efikasnosti izolacije zgrade – ključna je za uspješnu energetsku obnovu, smatra Ducarme.
Kapacitet mreže – izazov kod masovnog prelaska na toplotne pumpe
Osim izolacije, problem koji se može pojaviti prilikom rada toplotnih pumpi je – kapacitet električne mreže. To nije problem kada većina koristi gasne kotlove, ali postaje problem kada toplotne pumpe postanu dominantne. Ako se sve toplotne pumpe uključe u isto vrijeme, mreža će otkazati, jer jednostavno nema dovoljno energije da zadovolji potražnju. Tu dolazi do izražaja izolacija, koja smanjuje potrebu za energijom i omogućava da pumpe rade efikasnije.
Zgrade ostaju slaba tačka energetske tranzicije tokom cijele godine. Zbog toga je bitno zadržati pravac smanjenje energetske “potrošnje” zgrada.
Nacionalni programi pojedinih država namijenjeni su za poboljšanje energetskih karakteristika zgrada i smanjenje računa za energiju. Trenutno su napori na renoviranju nedovoljni, a stope renoviranja preniske (tj. manje od 1%, a trebalo bi da dostignu 2-3% godišnje).
Primjeri Italije i Slovačke
U Italiji je takozvani “superbonus” pojačan, a vlasnici kuća dobijaju ogromne poreske olakšice za troškove renoviranja. Na osnovu podataka, koje je prikupila Italijanska agencija za energetiku, od svog pokretanja u januaru 2021. do maja 2022. godine, aktivirane su investicije od preko 30 milijardi evra, u više od 172.000 zgrada. Time je omogućeno renoviranje skoro 40 miliona kvadratnih metara građevinskog fonda i ušteda od 5.650 GWh/godišnje energije. Ti brojevi rastu, a posljednji podaci govore da je nivo investicija, do septembra 2022. godine,dostigao skoro 40 milijardi evra.
U procesu renoviranja, koji je započeo kasnih 90-tih, prošlog vijeka, više od polovine stambenih zgrada u Slovačkoj je do sada izolovano. Uprkos redovnom povećanju budžeta, godišnji obim kredita je bio nedovoljan da svake godine pokrije potražnju, što dokazuje popularnost ovakvog mehanizma podsticaja, posebno kada se daje na dugi rok.
