Sve više Evropljana se odlučuje za ugradnju toplotnih pumpi
Sve više Evropljana se odlučuje za ugradnju toplotnih pumpi, a zbog velike potražnje pojedini kupci čekaju i do 10 mjeseci na isporuku i ugradnju.
Njemačka je uvela popust u januaru 2023. godine koji omogućava do 40% povrata na troškove kupovine i instaliranja toplotnih pumpi.
Toplotne pumpe koriste energiju uzetu iz vazduha, vode ili zemlje da obezbede i grejanje i hlađenje. Dokazano je da rade čak i na ekstremnim temperaturama i mogu drastično smanjiti račune za električnu energiju kada se jednom instaliraju, objavio je BBC.
Brojne subvencije za toplotne pumpe
Popust je samo jedna od mnoštva subvencija toplotnih pumpi koje se primenjuju širom Evrope i dio šireg napora da se smanji emisija ugljenika (karbona). Od 2024. svaki novi sistem grejanja instaliran u Njemačkoj mora da radi na 65% obnovljive energije.
Kupovina i instalacija toplotne pumpe može da košta od 10.000 do 30.000 evra u poređenju sa oko 7.000 evra za novi gasni kotao.
Iako nova šema svakako olakšava Njemcima ulaganje u nadogradnju sistema grejanja, prodaja toplotnih pumpi je već bila u porastu.
„Prošle godine smo imali rast tržišta od 53%“, kaže Martin Sabel, generalni direktor Njemačkog udruženja toplotnih pumpi. „Prethodne godine je bio oko 30%, a prethodne godine oko 40%. Dakle, već nekoliko godina imamo dobru stopu rasta.“
Dramatični porast potražnje zatekao je mnoge proizvođače nespremne, ostavljajući neke vlasnike kuća da čekaju i do 10 mjeseci prij nego što bi obučeni tehničari mogli da isporuče i instaliraju njihove nove toplotne pumpe, kojih takođe nedostaje.
Većina evropskih zemalja se trenutno suočava sa istim problemima sa snabdevanjem, obukom instalatera i troškovima, ali geografija i kultura takođe u velikoj meri utiču na ono što očekujemo i zahtevamo od naših sistema grejanja.
Stoga možda i nije iznenađujuće što najhladnije zemlje u Evropi, sa najboljom izolacijom, imaju najveću penetraciju toplotnih pumpi. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, 60% zgrada u Norveškoj ima toplotnu pumpu, a zatim slede Švedska sa 43% i Finska sa 41%.
U Nemačkoj je ta cifra nešto više od 4%, a u Velikoj Britaniji samo 1%.
„Skandinavija je mnogo naprednija jer imaju više standarde izolacije i rano su prešli sa direktnog električnog grejanja na toplotne pumpe jer ih je to spasilo od prvog dana“, kaže Tomas Novak, generalni sekretar Evropskog udruženja toplotnih pumpi.
Centralnoevropljani takođe imaju velika očekivanja od grejanja i izolacije, dok su ljudi u Velikoj Britaniji odavno prihvatili potrebu za isključivanjem promaje i zdepastim džemperima za zatvorene prostore.
Južne zemlje imaju tendenciju da izbegavaju grejanje u korist hlađenja i koriste protočne gasne kotlove za zagrevanje vode, dok se istočni Evropljani često oslanjaju na peći na čvrsto gorivo.
Izvor: Euractiv
