Srbija: od 1. septembra veće cijena struje za privredu i domaćinstva
Cijena električne energije za privredu, koju snabdjeva Elektroprivreda Srbije (EPS), od 1. septembra biće 95 evra za megavat-čas (MWh)
To će biti poskupljenje od oko 27 % u odnosu na kontrolisanu cijenu od 75 evra za megavat-čas koja je važila do 31. avgusta.
Vlada Srbije odredila je cijenu električne energije na komercijalnom tržištu koja će važiti od 1. septembra do 31. decembra.
Struja za domaćinstva skuplja za 6,5%
Od 1. septembra u Srbiji će struja biti skuplja i za domaćinstva. Građani će za kilovat plaćati 6,5 % više nego do sada. Nova cijena kilovata, bez poreza i taksi, iznosiće 8,144 dinara, što će prosječani mjesečni račun uvećati za nešto više od 150 dinara.
Međutum, to nije konačna računica, jer je račun za struju viši već od avgusta, pa će prosječan račun za utrošenu struju, zbog poskupljenja kilovata i naknade za unapređenje energetske efikasnosti za potrošnju, od septembra, praktično biti viši za oko 300 dinara u odnosu na onaj koji su potrošači plaćali za potrošnju u julu.
Naime, od 1. avgusta je poskupela naknada za unapređenje energetske efikasnosti i umesto 0,437 dinara po kilovat času sada se na ime ove naknade naplaćuje 0,801 dinar. Poskupljenje te stavke odraziće se na visinu računa već u septembru. Naime, račun za električnu energiju sadrži niz stavki – obračunska snaga, trošak garantovanog snabdjevača, naknada za povlašćene proizvođače električne energije, naknada za unapređenje energetske efikasnosti i akciza.
Tek nakon toga se obračunava porez na dodatu vrijednost i na kraju taksa za javni medijski servis i to je konačna cifra koju potrošači plaćaju svakog mjeseca.
Kako to izgleda u praksi
Pošto se naknada za povlašćene proizvođače električne energije naplaćuje po kilovatu, iznos se mijenja u zavisnosti od potrošnje i što je veća potrošnja veći su i iznosi koji se na ime te stavke plaćaju.
Na visinu računa utiče broj potrošenih kilovata, ali i vrijeme kada se oni troše, odnosno da li se brojilo vrti kada su kilovati skuplji ili jeftiniji. Takođe, na visinu računa utiče i zona potrošnje, odnosno kad se kilovati troše – u zelenoj, plavoj ili crvenoj zoni, pa je zato i ta računica važna. Naime, kilovat u zelenoj zoni je daleko jeftiniji nego u crvenoj, pa se racionalnom potrošnjom može i te kako uštedeti, a u suprotnom će se potrošiti više novca.
Uz potrošnju od 350 kilovata, što znači ostanak u najpovoljnijoj, zelenoj zoni, i utrošak od 200 skupih i 100 jeftinih kilovata, račun bi sa sadašnjih oko 3.000 dinara, od 1. septembra trebalo da iznosi oko 3.150 dinara, kada se obračuna samo nova cijena kilovata.
Uz povećanje potrošnje rastu i iznosi pa bi za 400 kilovata i isti broj skupih i jeftinih – račun s oko 3.400 trebalo da bude oko 3.600 dinara.
Uz potrošnju 550 kilovata, od kojih je 350 skupih, a 200 u nižoj tarifi, račun bi s oko 5.100 dinara trebalo da bude oko 5.400 dinara.
Ako se potrošnja poveća na 1.600 kilovata, što je granica za plavu zonu, te potrošnju 1.200 skupih i 400 jeftinih, račun bi s oko 17.000 dinara trebalo da se bude oko 18.000 dinara.
