Srbija: Novi propisi poskupljuju solarne elektrane kapaciteta od 10,8 do 50 kilovata kW
Solarne elektrane između 10,8 i 50 kilovata, koje se već godinama ugrađuju na krovove malih privrednih objekata, škola, manastira i drugih institucija širom Srbije, sada zahtevaju rešenje o odobrenju izvođenju radova, što drastično poskupljuje i komplikuje njihovu ugradnju, ocenila je stručnjakinja za energetiku Jelena Stojković Terzić.
Elektrodistribucija Srbije je od 6. marta privremeno obustavila izgradnju novih kapaciteta solarnih elektrana veličine između 10,8 i 50 kilovata (kW).
U pitanju nisu solarne elektrane na krovovima domaćinstava, čija je maksimalni dozvoljeni kapacitet 10,8 kW, nego solarne elektrane koje su poslednjih godina širom Srbije ugrađivala sva ostala lica koja su želela da postanu kupci-proizvođači, uključujući firme i različite institucije.
Razlog stopiranja novih ugradnji je novi Pravilnik koji je usvojilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a po kojem će solarne elektrane kapaciteta između 10,8 i 50 kW od sada morati da dobiju rešenje o odobrenju izvođenja radova, kao i veći projekti.
“Ranije je postojala posebna, pojednostavljena procedura za te ‘manje’ elektrane, a sada je ona ista kao i za veće elektrane”, rekla je za portal Klima101 Stojković Terzić, docent na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i programski direktor Centra za energetske analize.
Ovakvom promenom, ugradnja solarnih elektrana ove veličine postaje skuplja i za 1.500 do 2.000 evra.
Takođe, sama procedura postaje duža i administrativno komplikovanija, a čekanje na izdavanje odobrenja može zavisiti i od lokalne samouprave.
“Novi nameti su procentualno veći što je elektrana manja. Za manje elektrane, blizu donjeg praga od 10,8 kW, tih 1.000 do 2.000 evra može činiti i značajan udeo ukupne investicije”, objašnjava dr Stojković Terzić.
U poslednje četiri godine, ovo su bile “najpopularnije” veličine za solarne elektrane za pravna lica koja su postajala kupci-proizvođači u Srbiji. Gotovo polovina svih elektrana u ovoj kategoriji bilo je kapaciteta između 10,8 i 50 kW.
Stojković Terzić ocenjuje da ovo može značajno da demotiviše nove investicije u solar.
“Kada je Centar za energetske analize prošle godine objavio studiju ‘Prozjumeri u Srbiji’, mi smo kao jednu od preporuka za brži razvoj solara izdvojili olakšanje administrativnih procedura. Ovo je u suprotnom smeru od onoga što smo preporučili.”
Problem nije samo u ovoj konkretnoj promeni, dodaje Stojković Terzić, već i u količini promena pravila i procedura za samo četiri godine, koliko u Srbiji postoji institucija kupca-proizvođača.
“Česta promena legislative nosi sopstvene probleme. Izgradnja solarne elektrane je projekat koji zahteva procenjivanje, planiranje, investiciju, period izvođenja. Samim tim, nisu samo novi nameti ti koji demotivišu, već i nesigurnost koja nastaje usled čestih izmena relevantnih propisa”, ocenila je ona.
Ovo je, drugim rečima, još jedna u nizu pravnih i administrativnih promena u polju razvoja solara u Srbiji, a ta rezultirajuća neizvesnost je, uz nedostatak državne podrške i podsticaja, doprinela tome da je razvoj solara u Srbiji već godinama sporiji nego u susednim zemljama.
“Mi bismo u teoriji mogli da se pohvalimo rastom broja kupaca-proizvođača, kojih danas ima preko 6.000 u Srbiji, što među domaćinstvima, što među institucijama, a ukupni kapacitet izgrađenog ‘krovnog solara’ dostigao je 133 megavata. Ali kada uporedimo sa potencijalom, u pitanju je samo 0,16 odsto ukupnog broja brojila u Srbiji. Grubo rečeno, svaki petstoti objekat ima solarnu elektranu na krovu”, navela je Stojković Terzić.
Ona je istakla da interesovanje u Srbiji postoji, ali da Srbija mora više da radi na uspostavljanju boljeg okruženja ukoliko želi da pojača solarne kapacitete.
Izvor: BETA
