Srbija na dobrom putu da ostvari ciljeve u energetskoj tranziciji
Srbija je na dobrom putu da ostvari svoje ciljeve u energetskoj tranziciji do 2030. godine – da svaki drugi megavat-sat bude iz obnovljivih izvora.
Ovo je izjavila ministarka rudarstva i energetike Srbije, Dubravka Đedović Handanović na Samitu o energetskoj tranziciji, u organizaciji „Fajnenšel tajmsaˮ u Londonu.
Navela je da Srbija ima povoljan investicioni ambijent, što potvrđuje i nedavno dobijen investicioni rejting, kao i potpisani ugovor za izgradnju 1 GW solarnih elektrana sa 200 MW baterijskog skladišta, što je jedan od najvećih projekata ove vrste u Evropi, a koji će biti realizovan sa investitorima iz Republike Koreje i SAD.
Takođe, kako je dodala, prošle godine su uspešno završene najveće aukcije za tržišne premije u regionu, čime je obezbeđeno 715 MW novih kapaciteta iz vetra i solarne energije.
Te elektrane će biti na mreži najkasnije do kraja 2026. godine, a do kraja godine planiramo još jednu aukciju i verujemo da ćemo imati sličan rezultat, dodala je ona.
Ministarka je takođe, napomenula da će se izgradnjom velikih reverzibilnih hidroelektrana – Bistrica i Đerdap, značajno povećati kapaciteti da se balansira uvećana proizvodnja iz obnovljivih izvora energije.
Pripremne radove na RHE Bistrica, snage oko 650 MW, planiramo da počnemo već iduće godine, rekla je ona, dodavši da je za potpuni izlazak iz fosilnih goriva, što je vizija energetskog sektora Srbije do 2050. godine, potrebno obezbediti i dovoljne kapacitete bazne energije, gde je najizvesnija opcija uvođenja nuklearne energije.
Srbija ukida zabranu izgradnje nuklearnih elektrana
Pripremili smo izmene Zakona o energetici, koje treba da budu usvojene do kraja godine i koje treba da ukinu zabranu izgradnje nuklearnih elektrana u Srbiji, koja postoji još od 1989. godine, dodala je ministarka.
Prema njenim rečima, svi dalji koraci će se sprovoditi prema smernicama Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), a radiće se, pre svega, na regulatornom okviru i jačanju naših institucionalnih kapaciteta.
Kroz tehničke analize i u saradnji sa državama koje imaju iskustvo sa nuklearnim tehnologijama, kao što je Francuska, sagledaćemo raspoložive tehnologije i moguća rešenja koja su optimalna za naš energetski sistem, objasnila je ona.
Projekat Jadar
Ona je, upitana za situaciju u vezi sa projektom „Jadarˮ, rekla da je ležište litijuma i bora u Srbiji jedno od najbolje istraženih u Evropi i 12. najbogatije po rezervama u svetu, ali da je potrebno sačekati da se kompletiraju studije uticaja na životnu sredinu pre donošenja konačnih odluka.
Srbija je bogata kritičnim mineralnim sirovinama, a verujem da razvoj tehnologije u 21. veku omogućava da se rizici po životnu sredinu minimizuju. Srbija je zemlja na putu ka članstvu u EU, koja želi da, s jedne strane, bude partner u zadovoljavanju tražnje za mineralnim resursima koji su neophodni za borbu protiv klimatskih promena, a s druge strane, da sarađujemo sa onima koji imaju najstrože standarde u pogledu zaštite životne sredine, zbog čega smo i potpisali Memorandum sa EU u ovoj oblasti, istakla je ona.
Đedović Handanović je ocenila da svet prelazi u eru kritičnih mineralnih sirovina, koje će imati ulogu kakvu su u prošlosti imali gas i nafta, i dodala da Srbiji, kao zemlji koja je bogata nekim od ovih sirovina, to otvara prilike za brži ekonomski rast i bolje geopolitičko pozicioniranje, kao jednog od ključnih igrača u ostvarivanju ciljeva u borbi protiv klimatskih promena u Evropi.
Zato treba da razmišljamo kako da koristimo naše resurse, uz minimizaciju rizika po životnu sredinu korišćenjem najboljih dostupnih tehnologija, poručila je Đedović Handanović.
