Sistemi centralnog grijanja na Zapadnom Balkanu uglavnom se oslanjanju na fosilna goriva
Zastarjeli sistemi centralnog grijanja na Zapadnom Balkanu troše ogromne količine energije.
Samo u Srbiji, mreže daljinskog, centralnog grijanja koristi preko 700.000 domaćinstava, ali je neefikasnost dovela do gubitaka energije do 12 %, što je rezultiralo većim troškovima i povećanim emisijama gasova staklene bašte.
Potrošnja energije po kvadratnom metru skoro je trostruko veća od one u zapadnoj Evropi, uglavnom zbog loše izolacije i stare infrastrukture. Rastuće cijene energije i oslanjanje na često uvozna fosilna goriva čine energetsku efikasnost ekonomskom neophodnošću, navodi se u analizi orgabizacije Bankwatch.
Građevinski sektor, odgovoran je za skoro 40 posto ukupne potrošnje energije u regionu, predstavlja veliku priliku za uštede. Međutim, bez modernih mjerenja i nadogradnje infrastrukture, neefikasnost će i dalje biti prisutna, opterećivati javne budžete i pogoršavati zagađenje vazduha, koje je odgovorno za više od 35.000 prijevremenih smrti godišnje na Zapadnom Balkanu.
Optimizacija daljinskog grijanja i integracija održivih obnovljivih izvora energije
Zemlje zapadnog Balkana moraju smanjiti svoju zavisnost od fosilnih goriva kako bi poboljšale javno zdravlje, zaštitile okolinu i ispunile klimatske ciljeve.
Ministarski savjet Energetske zajednice usvojio je 2022. godine opšti cilj smanjenja emisija stakleničkih gasova za 60,9 % ispod nivoa iz 1990. do 2030. za zapadni Balkan, Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu.
Ipak, 97 posto daljinskog grijanja u regiji i dalje se oslanja na fosilna goriva, a samo 3 posto dolazi iz obnovljivih izvora, uglavnom neodržive biomase.
Dekarbonizacija daljinskog grijanja kroz integraciju obnovljivih izvora i poboljšanje efikasnosti je od suštinskog značaja za postizanje čistog vazduha, udobnosti doma i klimatskih ciljeva.
Međutim, napredak je spor zbog zastarjele infrastrukture, slabog provođenja propisa i finansijskih ograničenja. Godine lošeg učinka sada čine programe efikasnosti velikih razmjera neophodnim, a model javnih energetskih usluga (ESCO) je značajan primjer.
Energetska efikasnost u Srbiji
Sistemi daljinskog grejanja u Srbiji prolaze kroz značajna poboljšanja efikasnosti. Zastarjela infrastruktura, neefikasna upotreba energije i nedostatak modernih mjernih sistema su dugogodišnji problemi u zemlji. Kako bi podstaklo poboljšanje energetske efikasnosti, Ministarstvo rudarstva i energetike, uz podršku međunarodnih finansijskih institucija poput Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), sada gura naprijed s novim javnim ESCO modelom .
Trenutna inicijativa odnosi se na preko 500 zgrada (otprilike milion kvadratnih metara) u 15 gradova, fokusirajući se na izolaciju, ugradnja termostatskih ventila i alokatora troškova topline.
Struktura finansiranja podijeljena je između države, koja pokriva 50 % troškova, i građana, koji preostalih 50 % otplaćuju kroz mjesečne račune za grijanje.
Uz ukupnu investiciju od 64,5 miliona evra, uključujući 50 miliona evra kredita EBRD-a i 14,5 miliona evra donacija, projekat ima za cilj postizanje uštede energije od 35 odsto, što je ekvivalentno 81.000 megavat sati godišnje.
To znači prosječan trošak od 2500 eura po stanu, uz dugoročne prednosti kao što su niži troškovi grijanja, povećana vrijednost imovine i prelazak na naplatu zasnovanu na potrošnji. Međutim, uprkos značajnim investicijama i ambicioznim ciljevima, do danas nije bilo značajnijih dostignuća u realizaciji projektovanih ušteda energije ili koristi.
