Rudarstvo glavni faktor zagađenja na Balkanu

Sektor rudarstva je glavni faktor zagađenja zemljišta i vazduha na prostoru Balkana, podaci su istraživanja koje je objavila Evropska unija. Ovo je izjavio profesor Ratko Ristić, prorektor Univerziteta u Beogradu za međunarodnu saradnju.

“Veoma je zanimljivo da mnoge strane kompanije iz Australije, Kanade i drugih zemalja imaju ambiciju da se u Srbiji bave rudarenjem iako to imaju i u svojim zemljama. Simptomatično je i to da je naša država izdala privatnim rudarskim kompanijama određen broj dozvola istražnih prava, na osnovu kojih vrše istraživanja. Svi oni imaju misiju dobijanja eksploatacionih prava i korišćenja naših resursa. Onda se postavlja pitanje koji je naš državni interes da pustimo strane kompanije da ovde, recimo, kopaju zlato ili zašto bi mi rešavali globalne ekološke probleme dajući nekom dozvolu da kopa litijum. Gotovo trećina Srbije je pod istražnim pravima iskopavanja litijuma“, upozorio je profesor Ristić.

Prema rječima prof. Ristića, zapadna Srbija je najviše na udaru kada je u pitanju istraživanje litijuma. To su područja: Loznice, Valjeva, Gornjeg Milanovca, Požege, Čačka, Rekovac… A što se tiče zlata, tu  je najugroženija istočna Srbija, ali na neki način – svi su ugroženi.

Stranim kompanijama profit – državi minimalna renta i upropašćena zemlja

Rudnici se ubrajaju među neke od najvećih rizike po zagađenje životne sredine, i ne samo lokalno i trenutno, već se to zagađenje širi na veće prostore i traje stotinama i hiljadama godina.

Ovo je izjavila prof. dr Dragana Đorđević, naučni savetnik i rukovodilac Centra izuzetnih vrednosti za hemiju i inženjering životne sredine u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, pri Univerzitetu u Beogradu 

„Ako se jednom uništi poljoprivredna zemlja, ona se više nikada ne može vratiti. Ako se na poljoprivrednom zemljištu otvori rudnik, ta zemlja se nikada više ne može vratiti u poljoprivrednu zemlju. Poljoprivredom se uvek možemo baviti, ali ako to preinačimo u rudarstvo, od poljoprivrede više nema ništa”, objasnila je profesorica  Đorđević.

Ona je ocijenila da finansijsku korist od rudarenja u Srbiji imaju samo strane firme, dok Srbija dobija trajno upropašćenu zemlju i minimalnu rudnu rentu.

Na tribini “Rudnici i životna sredina”, koja je održana na Agronomskom fakultetu u Čačku, poručeno je da “rudarstvo ima smisla, ali samo ako zadovoljava javni interes!”