Aleksandar Jovović o razlozima zahtjeva za povlačenja studije o projektu Jadar iz Scientific Reports
Profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović, jedan od potpisnika dopisa kojim se od časopisa Nature Scientific Reports traži ispravka ili povlačenje rada Dragane Đorđević o uticaju rudarenja litijuma, kaže za RTS da je reagovao, jer se rad koristi kao studija o projektu “Jadar”, a u radu su publikovani podaci koji ne odgovaraju istini.
Tvrdi da ne postoji razlog za nepostojanje suživota eventualnog rudnika “Jadar” i poljoprivrede, osim na samoj lokaciji postrojenja.
Profesori Mašinskog i Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu predali su dopis naučnom časopisu “Nature Scientific Reports” u kojem se traži ispravka ili povlačenje rada “Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u Zapadnoj Srbiji”, autora Dragane Đorđević i saradnika, u kome se govori o štetnosti na životnu sredinu eventualnog iskopavanja litijuma.
U zahtevu koji su dostavili redakciji časopisa, navode da je u radu iznet niz netačnih ili nepotpunih činjenica ili podataka i da je, na taj način, naučna i opšta javnost dovedena u zabludu o potencijalnim uticajima Projekta “Jadar” na životnu sredinu.
“Nikada ne bih reagovao na neki rad, čak i svojih kolega, a bilo je i ranije radova u kojima podaci nisu bili potpuno tačni ili odgovarajući, da cela ova tema nije ovoliko ispolitizovana. Pa se ovaj rad onda iskoristio kao studija o projektu, potencijalnom projektu ‘Jadar’, a u tom radu se vidi da neke stvari koje su publikovane zaista ne odgovaraju istini ili su tako predstavljene da predstavljaju manipulaciju i podižu zabrinutost, pa i paniku među ljudima koji žive u tom kraju”, objasnio je gostujući u Dnevniku RTS-a profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović.
Na primeru prostornog plana posebne namene za region Jadar, profesor Jovović kaže da se vidi da brojevi izneti u radu kolega nisu tačni.
Ali najfragmentniji tip manipulacije, smatra profesor, jeste kada kažete da 20 kilometara od određene bušotine vršite određeno merenje, uzmete neki uzorak neke vode i pokažete da su vrednost i koncentracija arsena, bora i litijuma veći određeni broj puta i tu stanete.
“I to sad zvuči stvarno stravično, znači nešto je zbog nečega poraslo npr. 20 puta. I ne nastavite tu rečenicu i kažete da su te vrednosti i dalje daleko ispod graničnih vrednosti za kvalitet vode. Znači za tu reku, a u slučaju čini mi se litijuma čak 300 puta niže nego dozvoljene granice za vodu za piće, po američkom standardu, pošto u Srbiji standard za to nema. Time onda kažete, u stvari, došlo je do nekakvih promena, ima nekih fluktuacija u koncentracijama pojedinih komponenti u tom pojasu, a ima ih iz raznih razloga. Još zbog nanošenja arsena iz pucanja brane ‘Stolice’ iz 2014. godine”, navodi Jovović.
Nije tu problem, dodaje, što se objavi nešto, nego je poenta da se to zaista pokaže ljudima, jer nije cilj naučnog rada da poseje paniku.
“Prebacite to u politiku jer su to, naravno, svi iskoristili na ovaj ili onaj način, i vlast i opozicija”, rekao je Jovović.
Od površine projekta koji je predviđen prostornim planom do niza drugih brojeva.
Najflagrantnije kršenje odnosno netačnosti, kako kaže, jesu nedorečeni podaci. Kada se kaže da je došlo do nekih promena, mora se navesti tačno zbog čega kao i da su sve te vrednosti znatno ispod granica dozvoljenih.
Jovović kaže da je tačno da su i naučnici podeljeni kada je reč o projektu „Jadar“, ali ne zna zbog čega nema stručne diskusije o tome nego se sve svodi na neku vrstu rijalitija.
“O ovoj studiji se ni u jednom trenutku nije razgovaralo, o niti jednom podatku iz te studije. Zašto kolege koje su i koleginice, naravno, koji su protiv i zastupaju potpuno stranu da ne sme biti nikakvog rudarenja, zašto nisu uzeli i rekli – ajde da raščerečimo ove koji su pisali studiju o proceni i pokažemo da ništa unutra nije tačno i da su ti projekti koji su urađeni potpuno sumanuti i pokazati da taj projekat zaista ne valja“, smatra profesor Mašinskog fakulteta.
Govoreći o rizicima po životnu sredinu, profesor Jovović kaže da on ne zastupa projekat “Jadar” već da je radio na studiji procene uticaja projekta i deponije na životnu sredinu.
“Ono što ja mogu u jednoj rečenici da kažem, to je da ne postoji razlog za nepostojanje suživota tog industrijskog postrojenja i postojeće poljoprivrede, osim na samoj lokaciji postrojenja. Znači, kao što na mestu ove zgrade ne možete gajiti biljke i životinje, ali 50 metara dalje možete. Kao što se dece igraju u Tašmajdenu, tako ćete na 100 metara od kapije ili 200 metara od kapije tog rudnika, pošto je to poljoprivredna zemlja, i dalje moći da gajite kukuruz”, istakao je u razgovoru za RTS profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović.
