SANU: IAEA ne preporučuje male nuklearne reaktore u zemljama kao što je Srbija
Odbor za energetiku Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) objavio je da Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) ne preporučuje male modularne nuklearne reaktore (MMNR) u zemljama poput Srbije, bez odgovarajuće prethodne prakse u nuklearnoj energetici.
Stanovište IAEA zasnovano je, kako je naveo Odbor, na proceni da je za MMNR neophodno izgraditi svu tehničku, zakonodavnu, regulatornu, operativnu, obrazovnu i bezbednosnu infrastrukturu, kakva se inače mora primeniti i za veliki reaktor, pri čemu veliki reaktor ima značajno manje specifične troškove gradnje, manji specifični utrošak goriva, manje specifične količine nuklearnog otpada i značajno veću sigurnost, zasnovanu na mnogo većem iskustvu u eksploataciji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je pre dva meseca na panelu “Partnerstvo i saradnja u oblasti energetike”, u okviru Nedelje održivosti 2026. u Abu Dabiju (Ujedinjeni Arapski Emirati – UAE) da je Srbija počela da vodi razgovore o izgradnji malih modularnih nuklearnih reaktora. On je istakao da će Srbija u toj oblasti više sarađivati sa UAE.
MMNR su, kako je naveo Odbor za energetiku, prvenstveno razvijani za nuklearni pogon podmornica, ratnih brodova, udaljenih vojnih baza i polarnih istraživačkih stanica.
Ti reaktori, kako je ocenjeno, imaju značajno manju snagu od snage velikih reaktora, kakvi su u upotrebi decenijama.
“Razvoj komercijalnih MMNR za civilne primene je u ranoj fazi, odvija se u više pravaca, uključuje preko sto različitih verzija i još nije u dovoljnoj meri konsolidovan”, naveo je Odbor.
Dodaje se da su iskustva u projektovanju i izradi čeličnih sudova za potrebe MMNR za civilne primene znatno manja u poređenju sa iskustvima stečenim sa drugim rešenjima.
“Mali broj instalacija, kraće vreme u radu, nedovoljna iskustva sa komercijalnom eksploatacijom kao i nedostatak iskustava u serijskoj proizvodnji ne pružaju odgovarajuće garancije u pogledu bezbednog višedecenijskog rada MMNR”, ocenio je Odbor.
Istakao je da su MMNR značajno skuplji po jedinici proizvedene energije, troše više goriva i stvaraju više nuklearnog otpada, a da napredni modeli zahtevaju specifično gorivo, čija je nabavka problematična, dok je njegova komercijalna dostupnost ograničena.
Primene MMNR uključuju, kako je naveo Odbor, napajanje udaljenih lokacija koje nisu vezane za velike mreže, napajanje objekata od vitalne važnosti sa slabim ili nepouzdanim priključkom na mrežu.
“MMNR mogu biti od koristi za sigurno, nezavisno snabdevanje električnom energijom rudnika kakav je rudnik bakra u Boru, čije mrežno napajanje može biti dovedeno u pitanje iz ekoloških ili geopolitičkih razloga, ali takvo rešenje nije u skladu sa deklarisanim interesima građana Srbije”, naglasio je Odbor.
Iskustvo sa proverenim komercijalnim primenama MMNR je, kako je istakao Odbor, veoma ograničeno.
“Razumljiv je interes da se steknu iskustva iz probnih primena novih tehnologija, koje uvek podrazumevaju određeni stepen rizika. Prirodna je i težnja da se probna civilna postrojenja sa MMNR grade u zemljama koje su spremne da prihvate odgovarajuće rizike. Međutim, prihvatanje nedovoljno ispitanih rešenja nije u skladu sa deklarisanim interesima građana Srbije”, naveo je Odbor.
Dodao je da, polazeći od činjenice da postoje komercijalno dostupna rešenja za izgradnju nuklearnih elektrana koja ne zahtevaju skladištenje nuklearnog otpada na teritoriji Srbije, ne bi trebalo prihvatati projekte, niti ugovore o saradnji koji predviđaju skladištenje nuklearnog otpada u Srbiji.
Izvor: BETA
