Sve više domaćinstava i preduzeća odlučuju se da postane prozjumer

Energetska tranzicija u Srbiji već je počela, a sve više domaćinstava i preduzeća odlučuje se da postane prozjumer odnosno kupac-proizvođač električne energije.

Ovaj model donosi značajne uštede na računima i doprinosi smanjenju zagađenja, ali razvoj prate i ograničenja.

„Model proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe donosi višestruke koristi – decentralizuje proizvodnju, povećava sigurnost snabdevanja i stabilizuje cene. Građani postaju proizvođači, smanjuju svoje račune i direktno učestvuju na tržištu energije.“, istakla je doc. dr Jelena Stojković Terzić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i koautorka nove studije o prozjumerima, predstavljene u podkastu Elektrifikacija 2.0.

Prepreke koje usporavaju razvoj

U razgovoru je naglašeno da razvoj prozjumera u Srbiji otežavaju regulatorni, institucionalni, ekonomski, društveni i tehnički izazovi. To uključuje neusklađen i restriktivan pravni okvir, komplikovane administrativne procedure, nedostatak podrške i koordinacije među nadležnim institucijama, visoke početne troškove i ograničen pristup subvencijama, nisku svest i otpor građana, kao i zastarelu infrastrukturu i nedovoljnu digitalizaciju sistema.

Iako izazova ima mnogo, oni predstavljaju i priliku da se na brojne načine, korak po korak, unapredi rad sistema i omogući većem broju građana da se uključe u proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe.

Preporuke iz studije

Studija predlaže da se u narednom periodu uklone administrativne prepreke i ubrza proces priključenja, kako bi građani lakše postajali prozjumeri. Poseban akcenat je na digitalizaciji kroz centralizovanu elektronsku platformu, povećanje dozvoljene snage solarnih elektrana, kao i na produženju postojećih podsticajnih mera poput neto merenja i optimizaciji subvencija.

U narednim godinama neophodna je modernizacija distributivne mreže, uvođenje novih modela za otkup viškova električne energije i postavljanje pametnih brojila, što bi građanima omogućilo veću sigurnost i kontrolu.

Dugoročno, preporuke se odnose na razvoj kapaciteta za skladištenje energije, uključivanje prozjumera u balansiranje mreže i osiguravanje da energetska tranzicija bude pravedna – tako da i najugroženiji građani imaju koristi od novih rešenja.

Energetska tranzicija je već tu

„Glavni cilj studije je bio da vidimo dokle smo stigli – koji su izazovi i koje su dobre strane koje treba da iskoristimo, ali i da damo konkretne preporuke i mere, kako da povećamo broj prozjumera, a da njihov razvoj bude održiv i bezbedan za elektroenergetski sistem.“ – naglasila je Jelena Stojković Terzić.

Zaključila je i da je tranzicija već počela, a da je na institucijama, inženjerima, civilnom društvu i građanima da odluče da li će biti proaktivni i raditi u skladu sa tim ili će, u suprotnom, ostati u zaostatku.