Energetske zajednice građanima donose ekonomske, društvene i ekološke koristi
Energetske zajednice omogućavaju građanima veću mogućnost učešća na tržištu električne energije i smanjenje troškova električne energije.
Izmenama Zakona o energetici otvorena je mogućnost za osnivanje i delovanje energetskih zajednica građana, ali je sada neophodno da se donesu i izmene regulatorni akti u oblasti energetike i finansija kako bi sve postalo primenjivo u praksi saopštio je Centar za unapređenje životne sredine.
Energetske zajednice pored osnovnog cilja proizvodnje i raspodele energije radi veće energetske sigurnosti i manjih računa za struju, svojim članovima otvaraju mogućnosti i za rešavanje drugih problema, kao što su zagađenje, energetsko siromaštvo ili nezaposlenost, doprinoseći sveukupnom razvoju lokalnih zajednica, ocenili su učesnici panel diskusije „Energija u rukama građana – Energetske zajednice“.
Energetske zajednice su organizacije koje mogu da okupljaju fizička lica, preduzetnike, mala i srednja preduzeća, jedinice lokalne samouprave i javne objekte u okviru jedne lokalne samouprave, sa ciljem zajedničke proizvodnje, upravljanja i korišćenja električne energije.
Koristi za građane: Niži računi, nova radna mesta i čistiji vazduh
Programski direktor Centra za unapređenje životne sredine Vladan Šćekić izjavio je da energetske zajednice daju građanima veću mogućnost učešća na tržištu električne energije i aktivniju ulogu u energetskoj tranziciji.
„Energetska zajednica omogućava veću energetsku sigurnost i smanjuje zavisnost od velikih korporacija, čineći lokalne zajednice otpornijim na energetske krize, ali takođe ima ekonomske, društvene i ekološke koristi“, rekao je Šćekić.
Kada su u pitanju ekonomski benefiti, Šćekić je ukazao na smanjenje troškova za električnu energiju kroz kolektivnu proizvodnju, zadržavanje kapitala u zajednici, privlačenje dodatnih investicija u lokalnim zajednicama, kao i mogućnost zapošljavanja.
„Energetske zajednice mogu da doprinesu jačanju društvene kohezije i inkluzije, jačanju poverenja među članovima i daljem razvoju lokalne zajednice“, rekao je Šćekić, dodajući da prihodi mogu da se koriste za razvoj novih zajedničkih projekata u korist članova ili lokalne zajednice, a koji ne moraju nužno da budu u oblasti energetike.
On je dodao da ne treba zanemariti ekološki doprinos energetskih zajednica, pre svega smanjenje emisija zagađujućih materija iz termoelektrana i gasova s efektom staklene bašte, kao i zaštitu prirodnih resursa u lokalu.
Energetske zajednice kao rešenje za energetsko siromaštvo
Šćekić je posebno istakao ulogu koju energetske zajednice mogu da imaju u sistemskom rešavanju problema energetskog siromaštva.
„Energetska zajednica može da uključi građane koji su u stanju energetskog siromaštva, da im pomaže subvencionisanjem računa za električnu energiju od prihoda koje ostvaruje, a jedinice lokalne samouprave mogu da iz elektrana na svojim objektima, kao što su škole, bolnice, domovi kulture, obezbeđuju energiju za domaćinstva koja su u stanju energetskog siromaštva“, rekao je Šćekić.
Prema njegovom mišljenju, energetska zajednica ne bi trebalo da bude ograničena na lokalnu samoupravu, nego bi je trebalo proširiti na teritoriju cele zemlje.
Zakonski okvir: Šta nedostaje za punu primenu?
Koosnivač i programski direktor RES fondacije Aleksandar Macura izjavio je da izmene Zakona o energetici, kojima se definiše pojam energetske zajednice, predstavljaju korak napred.
„Dalji razvoj legislative treba da nam omogući bliže uslove za rad i priključenje, kao i izlaz na mrežu. Ono što je kupac-proizvođač prvi put omogućio jeste da krajnji kupac nije više samo kupac, nego postaje aktivni učesnik. Sa konceptom zajednica i svim pratećim elementima, koje ovaj zakon još nije razradio, doći ćemo u situaciju da na toj mreži nešto zajedno radimo“, rekao je Macura.
On je dodao da trenutno nedostaje ključni aspekt, a to je pojam raspodele energije, koji je u novom zakonu pomenut ali nije definisan, ali da će se i to promeniti.
„Vrlo uskoro bićemo u mogućnosti da vršimo i raspodelu energije. Ovaj zakon je ostavio puno prostora za pripremu kako bismo, u trenutku kada svi elementi budu na stolu, bili u mogućnosti da najpozitivnije odgovorimo na ključno pitanje udruživanja, a to je ’koliko vredi moj kilovat-sat’. Odgovor na to pitanje treba da bude da – vredi dovoljno da bismo se udružili“, kazao je Macura.
Primer iz prakse: Energetska zajednica Sjevernog Jadrana
Direktor Energetske zajednice Sjevernog Jadrana Damir Juričić rekao je da na ekonomiju energetske zajednice najviše utiče optimizacija ključeva raspodele energije.
„Cilj je da i sama energetska zajednica posluje s većim prihodima od rashoda, da bude finansijski održiva, ali i da članovi na svojim računima imaju veće benefite od troškova“, kazao je Juričić.
U tom pogledu, dodao je, energetske zajednice sa malo članova verovatno neće funkcionisati jer će uvek imati veće troškove od prihoda.
„Ako želimo da imamo ozbiljnu energetsku zajednicu, da imamo različita postrojenja, veći broj različitih članova i da zaista u celosti zadovoljimo kriterijume energetske tranzicije, onda će ta zajednica sigurno morati da ima nekoliko stotina do hiljadu članova, što nije neuobičajeno“, rekao je Juričić.
Energetska zajednica Sjevernog Jadrana, koja je osnovana 2023, a postala operativna u avgustu 2024, ima ukupnu snagu svih postrojenja 150 kilovata i ima 27 članova različite strukture – građani i preduzeća koji proizvode i koji ne proizvode energiju, javna tela i udruženja.
„Koristi od energetskih zajednica nisu samo direktne finansijske zbog uštede na računima njenih članova, nego postoje šire društvene koristi, uticaj na lokalni razvoj, otvaranje novih radnih mesta, rasterećenje mreže“, kazao je Juričić.
Ceo snimak panel diskusije možete pogledati na: https://youtube.com/live/b_cMRFsfTPw
